U poslednjim godinama, internet prevare postale su svakodnevna pojava. Bilo da se radi o lažnim obaveštenjima o "neisporučenim paketima" koja nas navode da kliknemo na link, upozorenjima da nismo platili račun za omiljenu seriju, ili zagonetnim ponudama za posao koje izgledaju "previše dobro da bi bile istinite", prevare su svuda oko nas.
Mnoge ponude, navodno investiranje u akcije ili pozivi za "exkluzivne" proizvode, često dolaze od "poznatih lica" iz sveta sporta i umetnosti, dok nas navodno poslovni partneri "nagovaraju" na neverovatne prilike.
Sa napretkom veštačke inteligencije, ovi oblici prevara postaju sofisticiraniji i suptilniji. Teško je uočiti razliku između stvarnih i lažnih ponuda, a naivnost korisnika postaje sve lakši cilj za Sajber kriminalce. Zloupotreba tehnologije postaje ozbiljan problem, a ključ za njeno suzbijanje leži u digitalnoj pismenosti i opreznosti.
Šta je phishing i kako se zaštititi od njega?
Phishing, ili popularno "pecanje", predstavlja jednu od najopasnijih prevara u svetu sajber kriminala. Njegov cilj je jednostavan: ukrasti identitet ili novac žrtve koristeći različite metode, najčešće putem e-maila ili lažnih web sajtova.
Sajber kriminalci koriste sve dostupne alate da dođu do poverljivih informacija , brojeva kartica, lozinki, pa čak i ličnih dokumenata. Krajnji cilj je obično oteti novac sa bankovnih računa, prodati nepostojeće proizvode, ili zloupotrebiti lične podatke.
Gde se kriju opasnosti?
Internet prevare i phishing napadi mogu nas sustići bilo gde, bilo da koristimo telefon, računar, ili čak društvene mreže. SMS poruke, e-mailovi, oglasi, a ponekad čak i igrice, mogu biti preteče za ozbiljan gubitak novca ili informacija.
Na društvenim mrežama, ove prevare postaju sve učestalije, sa "neodoljivim" ponudama koje obećavaju popuste do 90%, što je, naravno, previše dobro da bi bilo istinito.
Kako prepoznati prevaru?
Pre nego što kliknemo na bilo koji sumnjiv link ili unesemo svoje podatke, važno je da se setimo nekoliko ključnih pravila. Najpre, nikada ne unosite lične podatke na neproverene stranice.
Foto: Pixabay.com
Ako je ponuda hitna, s pozivima poput "poslednja prilika" ili "hitno upozorenje", to je gotovo sigurno signal za oprez. Proverite ko je poslao poruku ili e-mail , proverite adresu pošiljaoca i kontaktirajte kompaniju ili brend direktno, koristeći službene kanale.
Sumnjivi linkovi, gramatičke greške, i previše generički sadržaj su jasni pokazatelji prevare. Većina današnjih internet prevara koristi video ili slike koje je generisala veštačka inteligencija, što dodatno otežava prepoznavanje lažnih reklama. Ako nešto deluje "previše dobro da bi bilo istinito", verovatno je baš to , prevara.
Ako ste postali žrtva prevare – reagujte odmah!
Ako ste ipak postali žrtva internet prevare, nemojte paničiti, ali reagujte brzo. Prvo, odmah kontaktirajte svoju banku i obavestite ih o sumnjivim aktivnostima na svom računu.
Zatim, promenite lozinke na svim nalozima i, ako je potrebno, prijavite incident Ministarstvu unutrašnjih poslova, tačnije njihovom specijalnom odeljenju za visokotehnološki kriminal. Ove službe mogu vam pomoći da preduzmete odgovarajuće korake kako biste sprečili dalje štete.
U svetu gde su prevare na internetu postale gotovo svakodnevna pojava, najvažnija zaštita jeste pažnja i proaktivna edukacija. Digitalna pismenost postaje nužnost u borbi protiv ovih napada, koji mogu imati dugoročne posledice. Pružite sebi sigurnost tako što ćete biti informisani i oprezni, jer internet prevara može da se dogodi svakome.
Autor: Marija Radić
