Pre par dana u Beogradu, tačnije u Botaničkoj bašti, nešto ranije nego obično, procvetale su visibabe i, po običaju, prve najavile proleće i lepe dane!
Kako je objavila Botanička bašta "Jevremovac" u narednim nedeljama, u Bašti će procvetati i mnoge druge vrste karakteristične za ovo doba godine - šafran, jagorčevine, niksice, ljubičice, šumarice, tzv. “prolećnice”.
Da li je to znak da nam proleće stiže pre vremena?
Prirodnjački muzej u Beogradu istakao je da visibaba nagoveštava smenu godišnjih doba i sa drugim biljkama prolećnicama (jagorčevina, kukurek, ljubičica...) bila je i ostala vesnik proleća!
Visibabe ne bi smele da se beru i prodaju
- Danas će gradski čovek, najverovatnije već za koji dan, moći da vidi visibabe uredno skupljene u buketiće kod baka na pijaci ili kod uličnog prodavca u ruci. Međutim, visibabe ne bi smele da se iz prirode beru, niti da se prodaju - saopštio je Prirodnjački muzej.
Visibabe su u svetu zastupljene sa oko 19 vrsta (centar rasprostranjenja je u istočnom Mediteranu, odnosno središnjoj Turskoj). Ceo rod se navodi na listi Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), koja je usvojena 1973. godine u cilju organizovanja kontrole izvozno-uvoznih aktivnosti i sprečavanja nezakonite trgovine divljih vrsta biljka i životinja (preko 33.000 vrsta, kao i njihovih delova i derivata).
- Zbog svog izgleda, visibabe se koriste u hortikulturne svrhe, a lukovice se sakupljaju zbog lekovitih svojstava za farmaceutske potrebe. U prometu se nalaze žive jedinke i podzemni delovi. Iako se lukovice visibaba masovno uzgajaju, još uvek su, mada sporadično, u prometu prisutni primerci ilegalno uzeti iz prirode - istakla je za Prirodnjački muzej, botaničarka Verica Stojanović.
Kako da prepoznate visibabe
U naučnom imenu vrste ogledaju se mlečno-bela boja cvetova (grčki gala-mleko, anthos –cvet) i odlazeći sneg (latinski: nivalis-snežni), a u našem narodnom nazivu krije se poštovanje prema praiskonskom božanstvu majčinske i zemaljske snage - Baba.
Nekada se visibaba ritualno brala na Đurđevdan koji je prema starom kalendaru, padao 23. aprila a zime su bile duže i sa mnogo više snega, ističe Prirodanjački muzej.
Autor: Jovana Nerić
