Parfem nije samo miris koji nosimo – nekoliko njegovih nota može u nama probuditi osobu, mesto ili osećaj za koji smo mislili da smo odavno zaboravili!

Dogodi se da prolazimo ulicom i odjednom osetimo miris koji nam je potpuno poznat. Ne znamo odmah odakle ga prepoznajemo, ali u deliću sekunde pojavi se slika nekog čoveka, sobe, putovanja ili davnog leta. Ponekad čak možemo da osetimo emociju koju smo tada imali, iako je od tog trenutka prošlo deset ili dvadeset godina. To je jedna od najneobičnijih osobina mirisa: za razliku od mnogih drugih čulnih podražaja, on ima veoma direktnu vezu sa delovima mozga koji učestvuju u emocijama i sećanju.

Zato parfem koji nosimo nije samo nešto što drugi ljudi osećaju kada nam priđu. Vremenom može postati deo naše lične priče. Isti miris koji smo prvi put stavili na važan sastanak, prvom izlasku ili tokom perioda kada smo bili posebno srećni može kasnije da postane svojevrsni emocionalni potpis tog vremena. Kada ga ponovo osetimo, mozak ne registruje samo mirisne note – može da aktivira čitavu mrežu povezanih uspomena, ljudi i osećaja.

Još je zanimljivije što miris često pamtimo bez reči. Možemo zaboraviti naziv parfema, boju bočice ili čak ime osobe koja ga je koristila, ali kada ga ponovo osetimo, reakcija može biti trenutna. Zato jedan parfem nekome može biti neodoljiv, dok će drugoj osobi biti potpuno neprijatan. Nije stvar samo u tome koje mirisne note volimo, već i u tome sa kakvim smo ih iskustvima tokom života povezali. Miris vanile, na primer, nekome može prizvati osećaj topline i doma, dok će drugu osobu podsetiti na potpuno drugačiji period života.

A onda postoji i ona posebna vrsta privlačnosti koju ne umemo lako da objasnimo. Nekada nam se osoba dopadne i pre nego što smo svesno primetili njen parfem. Miris može da doprinese celokupnom utisku koji stvaramo o nekome, zajedno sa glasom, izgledom, ponašanjem i blizinom. Zato se parfem ne pamti uvek kao izolovana stvar. Može postati deo slike koju imamo o određenoj osobi – toliko snažno da godinama kasnije isti miris na nekom drugom čoveku izazove osećaj da smo na trenutak sreli nekoga iz prošlosti.

Možda je zato parfem mnogo više od nekoliko mirisnih nota pomešanih u bočici. On može postati nevidljivi potpis jednog perioda našeg života, način da nas neko prepozna čak i kada nas ne vidi, ali i mala vremenska kapsula koju nosimo sa sobom. Jedan miris može da nas vrati u zagrljaj, automobil, hotelsku sobu, leto ili osobu čije smo ime odavno prestali da izgovaramo. I upravo zato parfem ponekad ne miriše samo na ružu, vanilu, drvo ili citruse – miriše na nešto što smo nekada bili.

Autor: S.Paunović