Lepa Lukić je od malih nogu pošto-poto želela da bude pevačica, ali ju je u tome sputavao rođeni brat, koji ju je čak i maltretirao zbog toga što želi da se bavi muzikom.

- Rođena sam u malom mestu u kojem je bilo sramota da žensko dete bude pevačica, a ja sam još u detinjstvu pevala kao slavuj. Kad zapevam u kući, ljudi su mislili da se čuje neka ptica. Toliko sam lepo i tačno pevala da su komšije dolazile do tarabe da me slušaju. Meni i mojoj majci to bude milo, pa sam odlučila da idem na audicije da okušam svoju sreću - priča Lepa.

Ipak, nije sve išlo tako glatko, jer je njen brat poludeo kad je saznao da želi da bude pevačica.

- Ja odem na takmičenje, a on poludi. Dođem kući, a on uzme prut ili kaiš, pa po meni. Dobijala sam batine, ronila krokodilske suze, ali od svog sna nisam odustajala. Kad on ode negde, ja se iskradem i pobegnem na audiciju, a majka ko majka, pokriva me, pa laže da sam otišla kod neke prijateljice. Međutim, meni se to osladilo, pa po nekoliko dana nisam dolazila kući. A kad se vratim, brat ubije boga u meni - kaže Lepa.

Na miru je počela da radi tek kad je on otišao u vojsku.

- E, tad mi je laknulo. On je otišao da služi vojni rok, a ja lepo na audicije. Sećam se da sam pobedila na jednom takmičenju u Mataruškoj banji. I tamo su mi ponudili pesmu "Od izvora dva putića", koja je postala hit, i tako je nastala Lepa Lukić. Majka je bila ponosna. I njen san se ostvario. Nažalost, oca nisam zapamtila, ali možda bi i on bio protiv pevanja. To je sve prošlo, ja sam ostvarila ono što sam oduvek želela, a ostale su samo uspomene - zaključuje Lepa.

Pink.rs