Stefan Zdravković poznatiji kao Princ od Vranje predstavljaće Srbiju na Evroviziji 2025.
Princ od Vranja je još od ranije poznat javnost, s obzirom da mu ovo nije prvi put da se takmiči za odlazak na Evroviziju. On se predstavio 2023. sa pesmom ,,Cvet sa istoka'' i prikupio sve simpatije publike. I tada su mnogi tvrdili da je najbolji frajer za takmičenju i jedan od glavnih favorita za pobedu. On je jednom prilikom otkrio i kako je izgledao njegov početak karijere.
Foto: TV Pink Printscreen
–Imam si naglasak kada pričam sa drugari iz Vranja, ali pošto sam dugo u Beogradu, pokupio sam i ovaj dijalekat. U startu sam bio poliglota, još od malih nogu. Odmah su ljudi znali da ću da bude talentovan za jezike – našalio se Stefan koji je studirao norveški jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, pa dodao:
–Na norveškom isto nema puno padeža tako da mi je bilo lakše.
Objasnio je i da li su ga zbog južnjačkog naglaska vršnjaci zadirkivali nakon preseljenja iz Vranja u srpsku prestonicu.
–Zaista ne, niko me nije zadirkivao zbog naglaska. To im je bilo simpatično. Znam da ljudi nailaze na probleme što se toga tiče, ali ja ruku na srce nikada. Nisu mi nikada rekli: „Vidi ga, ovaj seljak“. Smatarm da ljudi treba da pričaju svojim dijalektom i da se ne stide toga. Kad sedim sa drugarima i opustim se pričam kao pravi Vranjanac– istakao je, a na pitanje kako je došlo do toga da se prijavi na izbor „Pesma za Evroviziju“, odgovorio je:
-Imao sam taj san jako dugo. Kada je Norvežanin Aleksandar Ribak pobedio na „Evroviziji“ počeo sam da doživljavam taj festival kao nešto na čemu bih i ja želeo da se pojavim i predstavljam zastavu naše države. Tada sam se, još kao dete, takmičio u karateu za Srbiju. Želeo sam da se kvalifikujem i za Olimpijadu, ali nije bilo realno da izbalansiram sve obaveze.
Foto: TV Pink Printscreen
-Takmičarski duh je bio deo mene još od malih nogu. Porodični prijatelj je došao kod nas u stan, pričao je sa majkom i ocem i rekao da će mi to pomoći da izoštrim čula. Sećam se rečenice koja nije baš najbezbednija: ‘Kada bude prelazio ulicu neće morati nužno da gleda levo i desno jer će moći čulima da to izoštri’. Sad, nisam baš nindža, ali to je nešto što me je uvelo u karate. U Vranju sam stekao prve medalje i prva iskustva na tatamiju. Karate me je naučio da nema odustajanja. I kada je najteže čovek mora da se suoči sa samim sobom jer i te kako ima teških trenutaka. Upoznao sam divne ljude i danas su mi mnogi od njih prijatelji. Mislim da je jako bitno izraziti poštovanje, to se posle prenosi na svakodnevni život.
Autor: Nikola Žugić
