Sa velikim gubitkom susreo se još u najranijoj mladosti, i od tada je počela njegova borba za opstanak. Za života je mnogo uradio i otišao u legendu.
Legendarni srpski glumac, reditelj i producent Ljubiša Samardžić, koji je preminuo 8. septembra 2017. godine u 81. godini nakon teške bolesti, nije sahranjen u Aleji zaslužnih građana gde počivaju mnoge njegove kolege. Po sopstvenoj želji, čuveni Smoki je kremiran, a njegova urna je položena u porodičnu grobnicu na sasvim drugom delu groblja.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Iako je svojom umetničkom veličinom zaslužio mesto među velikanima u Aleji, Ljubiša Samardžić je doneo odluku koja i danas izaziva duboke emocije. Izabrao je da zauvek počiva pored svog rano preminulog sina jedinca, Dragana Gagija Samardžića.
Javnost je 2020. godine ostala u šoku nakon saznanja da je večna kuća omiljenog glumca potpuno prepuštena zubu vremena. Grobno mesto je tada bilo toliko zapušteno i zaraslo u puzavice i divlje rastinje da se nadgrobna ploča jedva i nazirala. Međutim, situacija je danas potpuno drugačija.
Foto: E-Stock
Od pukog siromaštva do legende
Ljubiša Samardžić rođen je 19. novembra 1936. godine u Skoplju, a detinjstvo je proveo u okolini Niške Banje. Odrastao je u izuzetno teškim uslovima i siromašnoj rudarskoj porodici. Surovost života osetio je već kao devetogodišnji dečak, kada mu je 1948. godine preminuo otac Drago od posledica teškog rada u rudniku "Jelašnica".
Kako bi pomogao majci da prežive sa minimalnom porodičnom penzijom, mladi Ljubiša je tokom školskih raspusta morao da radi teške poslove – bio je portir i radnik u radnji za popravku pisaćih mašina. Iako je isprva upisao studije prava, ljubav prema sceni odvela ga je na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Iz neopisive bede izrastao je u jednu od najvećih i najvoljenijih legendi domaće kinematografije, ostavljajući neizbrisiv trag kao Šurda, Boško s Petlovog brda i nezaboravni Smoki.
Autor: R.L.
