Nema politike bez vizije, kao što nema napretka bez hrabrosti. Vizija koju je SNS ponudio 2014. godine Beograđanima je grad koji se, posle decenija nazadovanja, ubrzano razvija i postaje poslovni, turistički i kulturni centar ovog dela Evrope. Grad dostojan evropske prestonice u 21. veku, sa dobrim kvalitetom života za svoje građane.

Grad koji ljubomorno čuva i neguje svoju kulturu i tradiciju, svoj duh po kome je nadaleko poznat, ali grad koji je, kao i svaka druga metropola, kosmopolitski otvoren za druge kulture i tradicije i nova saznanja. To je Beograd koji mi sanjamo.

Beograd danas živi svoj san, onako kako ga je živeo Martin Luter King kada je u Vašingtonu 1963. rekao: "Uprkos teškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san". Budemo li posvećeni razvoju grada i najvažnijim projektima uspećemo, zajedno sa građanima, da ostvarimo snove kako bi naš Beograd postao moderna i uređena evropska prestonica.

Beograd na rekama

Naš grad se vekovima razvijao šireći se ka periferiji. Mi smo prva vlast koja je uspela da ostvari vekovni san Beograđana o spuštanju na reke. Beograd ima skoro 200 kilometara neiskorišćenih rečnih obala. Zahvaljujući upornosti i zalaganju predsednika Vučića, Beograd će dobiti velelepni projekat - Beograd na vodi, na preko stotinu hektara savske obale u centru grada. Svi novi veliki projekti našeg grada su na rekama. Tu pre svega mislim na blok 18, koji se nalazi tačno prekoputa Beograda na vodi, na veliki stambeno-poslovni kompleks u Makiškom polju na Savi, na projekte kao što su bivši "Beko", luka Beograd i marina Dorćol, na Višnjičko polje, kao i na levu obalu Dunava od Pupinovog do Pančevačkog mosta, tzv. treći Beograd. Konačno, skoro 200 godina od kako je knjaz Miloš počeo da gradi savsku varoš, Beograd je otkrio svoje reke, njihovu atraktivnost i baš zahvaljujući tome privlači strane investitore.

Beograd nije samo na Terazijama

Rubni delovi Beograda zaostaju za centrom kada je u pitanju infrastruktura, odnosno vodovod, kanalizacija, putevi i javni prevoz. Zato smo ulagali pet puta više u infrastrukturu prigradskih naselja od naših prethodnika i nastavićemo tako.

Humanizacija grada

Naša treća vizija je da se Beograd humanizuje i da postane grad koji je bolji za život svojih stanovnika. To znači da infrastruktura, saobraćaj, urbanizam i svakodnevni život budu podređeni običnom čoveku. Beograd postaje humaniji tako što centar grada pretvaramo u pešačku zonu u kojoj će, osim pešaka i biciklista, biti mesta još samo za tramvaje i električna vozila. Grad postaje humaniji jer smo izgradili oko 20 kilometara biciklističkih staza, a u naredne četiri godine biće još 120 kilometara i zato jer ćemo sledeće dobiti sistem javnih bicikala sa 150 stanica. Postajemo grad sa ljudskim licem svakim novim urbanim džepom, a uradili smo ih za tri godine preko stotinu, svakom novom ljuljaškom za decu, svakim novim ekološkim autobusom, a uveli smo ih prvi put u istoriji Beograda, novim uređenim pijacama po evropskim standardima, svakim novim uređenim dečjim igralištem, svakim novim parking mestom na ulici i pod zemljom, sa svakom novom uređenom fasadom - bilo ih je preko dve stotine u poslednje četiri godine...

Grad turizma

Ove godine imaćemo porast broja turista u odnosu na 2017. od skoro 18 odsto jer smo već u oktobru nadmašili broj turista od prošle godine sa preko 2,2 miliona noćenja. Da bismo privukli turiste moramo da imamo bolju kulturnu ponudu, sportske događaje, koncertne događaje, kao i ponudu zdravstvenog i kongresnog turizma. Za dalji razvoj beogradskog turizma veoma je važno da koncesionar aerodroma "Nikola Tesla" nastavi da širi kapacitete i povećava broj putnika, da "Er Srbija" nastavi da se razvija, kao i da se uredi Sava centar, koji ima najveći kongresni kapacitet.

Grad kulture

Otvorili smo Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Krajem naredne godine počinjemo rekonstrukciju zgrade bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici, koja će postati Muzej grada Beograda.

Muzej Nikole Tesle dobiće novu zgradu na mestu Stare električne centrale na Dorćolu. Ceo kompleks u okviru kojeg će biti izgrađen novi muzej sa propratnim sadržajima obuhvatiće prostor od 4,5 hektara. U okviru te parcele biće rekonstruisana Termoelektrana "Snaga i svetlost". Novi objekat će biti najveći naučnoistraživački centar na ovim prostorima, jer će osim muzejske postavke, na tom mestu biti smešteni biblioteka, istraživačke radionice i kampus za studente i profesore. Vrednost projekta je oko 30 miliona evra, a projektovanje počinje 2019, da bi godinu dana kasnije mogla da počne izgradnja.

* Zajedno sa Vladom Srbije Grad će otkupiti Staru šećeranu i napraviće prostor namenjen kulturi, a biće i rekonstruisani Scena "Bojan Stupica" i Paviljon "Cvijeta Zuzorić"

Tokom naredne godine Grad će preuzeti kasarnu Sedmog puka, preko puta Muzeja grada, kako bismo počeli rekonstruciju, nakon čega će ovo zdanje postati Gradska biblioteka. Zajedno sa Vladom Srbije otkupićemo Staru šećeranu na Čukarici i tamo napraviti prostor namenjen kulturi i kreativnim industrijama, a očekuje nas rekonstrukcija Scene "Bojan Stupica" i Paviljona "Cvijeta Zuzorić".

DESET GODINA I 26 PROJEKATA

Narednih deset godina biće ključne u infrastrukturnom razvoju Beograda, kroz 26 projekata koje smo pripremili, a čija vrednost je skoro 18 milijardi evra. Najvažniji od njih su:

Novi savski most - preko reke i biciklističkom stazom

Projektovanje će biti završeno do aprila 2019. i biće izgrađen na mestu Starog savskog mosta. Novi most imaće četiri saobraćajne i dve tramvajske trake, kao i staze za pešake i bicikliste.

* Budući izgled Ulice kneza Miloša sa podzemnom garažom

Stari savski most biće rasklopljen, repariran i premešten na novu lokaciju kako bi povezivao Adu Ciganliju i Novi Beograd. Ovaj most će biti u službi pešaka i biciklista. gradnja

- početak do kraja 2019, trajaće 24 meseca vrednost projekta

- 52 miliona evra

Most kod Ade Huje - nova veza za Palilulu

Biće sklopljen od četiri konstrukcije. Sa pristupnim putevima dužina mosta biće skoro 3,4 km, a širina 30 m. Glavni most, koji spaja obale, biće dugačak 844 m i imaće dva pilona. Predviđeno je da izgradnja traje 36 meseci.

- gradnja - početak 2020.

- vrednost - 200 miliona evra

Beogradski metro - gradski prevoz na tri minuta

Imaće dve linije ukupne dužine 42 km, prva linija 22 km, a druga linija 20 km, a takt metroa biće na tri minuta. Zajedno sa dve linije metroa sistem će činiti i četiri linije BG voza, dužine 73 km, čiji će takt biti na 10 i 15 minuta, zavisno od linije kojima će biti povezani Mladenovac, Lazarevac, Surčin i Obrenovac.

- početak izgradnje - kraj 2020.

- vrednost projekta - 3.860.000.000 evra

Od Banovog brda do Novog Beograda šinama

U toku je izvođenje radova na postavljanju tramvajske pruge na Mostu na Adi, dužine 2,7 km, sa dve ispravljačke stanice i rekonstrukcijom dva nadvožnjaka.

Novih 2,7 km šina povezaće Banovo brdo i Rakovicu sa Novim Beogradom, a put tramvajem između tih delova grada biće skraćen na desetak minuta.

- gradnja - radovi su u toku, kraj do juna 2019.

- vrednost projekta - 16,7 miliona evra

Novi put ispod Terazija

Povezaće Savu i Dunav i značajno će smanjiti saobraćaj u centru grada. Ulaz u tunel nalaziće se na Savskoj padini u zoni parka kod Ekonomskog fakulteta, a izlaz na Dunavskoj padini, na pravcu Bulevara despota Stefana, u zoni raskrsnice sa Ulicom Jovana Avakumovića.

Planirana je izgradnja dve tunelske cevi sa kolovozom za kretanje vozila širine 7 metara, sa po dve saobraćajne trake po smeru. Dužina tunela je 1.993 m, a najveća dubina je ispod Terazija i iznosi oko 38 metara.

- gradnja - početak 2020, završetak 2022.

- vrednost projekta - 75 miliona evra

Topčiderski tunel

Deo Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP), koji će povezivati most na Adi i Autokomandu, i spustiti tranzitni saobraćaj pod zemlju. Most na Adi, šest godina pošto je otvoren, i dalje nije potpuno funkcionalan jer kada je završen nisu bile urađene pristupne saobraćajnice. Prošle godine smo uradili pristupnu saobraćajnicu koja povezuje Tošin bunar sa Mostom, u toku je postavljanje šina preko Mosta na Adi koje će biti završeno do juna naredne godine, a potom je neophodno da se urade pristupne saobraćajnice ka Rakovici i Topčiderski tunel.

Kako bismo naredne godine uradili pristupne saobraćajnice ka Rakovici, tokom ove godine radimo na izmeštanju korita Topčiderske reke, što će omogućiti da Bulevar patrijarha Pavla dobije četiri saobraćajne trake. Za Topčiderski tunel urađen je plan detaljne regulacije i idejni projekat, a tokom 2019. godine raspisujemo tender za projektovanje, finansiranje i izvođenje tunela. Tunel "Topčidersko brdo" je projektovan sa dve odvojene tunelske cevi, svaka za jedan saobraćajni smer.

- gradnja - tender krajem 2019, kraj početkom 2022.

- vrednost projekta - 70 miliona evra

Garaža - više mesta za parking

Počinjemo izgradnju podzemne garaže na Studentskom trgu, prve od četiri, koliko će se graditi kroz koncesiju sa kineskom kompanijom "Šandong". Sledeće garaže će biti na Trgu republike, u Fruškogorskoj i u Vlajkovićevoj ulici. Počeli smo projektovanje podzemne garaže u Skerlićevoj ulici, pored Hrama Svetog Save.

- vrednost projekta 40 miliona evra

Fabrika za preradu otpadnih voda

Fabrika Veliko Selo prva je od pet, koliko ćemo da gradimo. Beograd ima ukupno 262 mesta na kojima se ispušta neprečišćena otpadna voda u reke - na 116 se ispušta direktno u Savu, a u Dunav na čak 136 mesta. Mi smo jedina evropska metropola koja na ovakav način direktno zagađuje svoje reke. Naredne godine, kroz međudržavni sporazum sa Kinezima, počinjemo projektovanje i izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, kako bi se otpadne vode nakon prečišćavanja ispuštale u Dunav kao vode dobrog kvaliteta.

- vrednost projekta - 470 miliona evra

Sređivanje ulica

Rekonstrukcija ulica 27. marta, Kraljice Marije, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, pa potpuna rekonstrukcija Ulice kneza Miloša sa izgradnjom podzemne garaže ispod kolovoza, rekonstrukcija Savske ulice, izgradnja Bulevara Vudro Vilsona, rekonstrukcija Ulice Marijane Gregoran i završetak Karađorđeve samo su neki od bulevara koje ćemo da uredimo. U ove ulice uložićemo oko stotinu miliona evra.

Zatvaranje deponije - kraj za ekološki problem u Vinči

Zatvaranje komunalnog otpada u Vinči i izgradnja postrojenja za reciklažu i preradu otpada počinje u prvoj polovini naredne godine, kada Grad bude izdao građevinsku dozvolu. Deponija u Vinči je sada najveća neuređena deponija u Evropi i veliki ekološki problem, posebno imajući u vidu poziciju deponije - blizina Dunava i činjenica da je deponija okružena poljoprivrednim zemljištem odakle se Beograd snabdeva povrćem i voćem.

Danas u Evropi postoji 400 postrojenja za spaljivanje otpada, a cena za tonu otpada koja je postignuta u Beogradu je najniža u Evropi, uključujući i deponovanje.

- vrednost projekta - 300 miliona evra