Iz baze Avijano na današnji dan u vazdušni prostor SRJ ušla je grupa od četiri aviona F-16C u lovačko bombarderskoj varijanti, naoružani laserskim vođenim bombama GBU -12, raketama vazduh-vazduh AIM -120 i AIM -9.

Iz baza u Nemačkoj ušla je grupa aviona, za koju se na osnovu načina dejstva pretpostavljalo da je reč o SEAD grupi.

Avioni koji su poleteli sa više aerodroma formirali su dinamički borbeni raspored više grupa aviona, tako da prostorno i vremenski mogu ostvariti sadejstvo u rejonu objekta dejstva.

Zadatak neprijatelja može se pretpostaviti da je te noći bio da avioni F -16C demonstrativnim ulascima do ivice zone uništenja isprovociraju zračenje stanice za vođenje raketa i stvore priliku SEAD grupi za dejstvo jednom ili više protivradarskih raketa.

Nakon uspešnog dejstva SEAD grupe protivradarskim raketama zadatak grupe F-16C bio bi dejstvo vođenim bombama po obeleženom vatrenom položaju i uništenje ratne tehnike.

Dejvid Goldfajn je kod nas poznat kao drugi američki pilot koji je oboren iznad Srbije tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Tokom agresije 1999. godine, pukovnik Goldfajn, bio je komandant 555. borbene eskadrile iz Avijana, vazduhoplovne baze u Italiji odakle je dolazila većina napada na SR Jugoslaviju.

Evo kako se on seća svog "susreta sa smrću" te sudbonosne noći 2. maja 1999. godine iznad Srbije:

- Srpska protivvazdušna odbrana se pokazala kao stalna pretnja našim snagama. Imali su taj nezgodni običaj da se pojave i nestanu. Ovoga puta su se pojavili direktno ispod trase kojom je eskadrila letela ka Beogradu, na noćnoj misiji da se upravo uništi neprijateljska protivvazdušna odbrana - priseća se Goldfajn.

Međutim, dogodilo se suprotno. Raketa srpske PVO pojavila se iznenada i potpuno uništila motor njegovog avona F-16 "Borbeni soko".

- U trenutku sam se pretvorio u veoma skupu ciglu - našalio se Goldfajn, dok je njegov avion jurio ka zemlji.

Dok je čekao pravi trenutak da iskoči osetio krvarenje. Ubrzo je shvatio da se komadić šrapnela zario u njegovu nogu. Ipak, kako sam navodi, nije paničio jer "u tom trenutku obuka vas preuzima".

- Te noći je bio pun Mesec, a poslednje što želite u takvoj situaciji je da budete osvetljeni na nebu predugo - objašnjava Goldfajn, koji je uspeo da se katapultira i iz prvog ugla posmatra srpsku artljeriju kako fiksira svoju paljbu na njegovu usijanu olupinu od aviona koja je jurila ka tlu.

Nakon što je sleteo u, kako kaže, "savršeno izoranu njivu", otkačio je padobran, zgrabio svoje stvari i sa šlemom na glavi krenuo ka najbližoj klisuri. Signalizirao je timu za potragu i spasavanje, te je uskoro do njega stigao spasilački helikopter.

Uspeli su bez mnogo muke da polete, međutim izlazak helikopera iz jugoslovenskog vazdušnog prostora nije bio najlaganiji, što dokazuju i brojne rupe na trupu letelice.