Izvori "neprijatnih mirisa" u pojedinim delovima Beograda potiču sa uliva kanalizacionih kolektora u reke, sa njiva u okolini grada na koje se baca organskog đubrivo, a ne treba zanemariti ni da se u centralnim zonama može osetiti miris urina, navodi se u današnjoj informaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.
Kako se navodi u informaciji Zavoda, "tokom trajanja vrelih talasa u poslednjih više od sedam dana, sa stalnim porastom temperature i dužim periodom bez padavina, došlo je do povlačenja vode reka Save i Dunava u pojedinim delovima njihovog toka, što je doprinelo da deo obale, a posebno oni delovi gde se ulivaju kanalizacione vode iz kolektora isparavaju u vazduh okoline".
- Vetrovi doprinose prenošenju neprijatnih mirisa od isparavanja organskih materija fekalnog i drugog priobalnog nanosa - navodi se u informaciji.
Na široj teritoriji grada nalaze se mnogobrojna poljoprivredna dobra na kojima se primenjuju mere đubrenja zemljišta u cilju obogaćivanja a "uglavnom se radi o prirodnim đubrivima poreklom sa farmi koja posuta na velikim površinama isparavaju na izuzetno visokim temperaturama i to su te neprijatne ''mirisne'' materije", saopštio je Zavod.
- Ne treba zanemariti ni centralne zone (urbane) gde se prolaskom pojedinim delovima može u određenom periodu osetiti i nepijatan miris urina - informisala je ova zdravstvena ustanova.
Kako se konstatuje, "iako neprijatnog mirisa, to nisu materije koje potiču iz prljavih tehnoloških procesa, niti se radi o toksičnim gasovima".
