Kad vam život da limun, vi od njega napravite limunadu – mogao bi biti životni moto slepe Miroslave Šaponjić sa Zlatara koja iako ništa ne vidi, savršeno plete džempere i čarape i to bez ijednog preskočenog reda.

- Naučila sam da pletem i na mojim radovima pravim čak i šare, znam oko 50 različitih vrsta, pletenice, krugove.. Prvo opipam prstima i tako sve osetim i onda radim - kaže Miroslava.

Školu za slepe završila je u Osijeku, a sa 15 godina naučila je da plete i od tada iglu, konac i vunu ne ispušta iz ruku. To je, kako kaže, smiruje i čini da se oseća korisnom, pa tako prelepe džempere i prsluke plete za sebe, ali i za druge.

Vedar duh i upornost krase Miroslavu, pa je osim kućnih poslova vrlo vešta i u kućnim poslovima, pa gostima redovno kuva dobru, domaću kafu.

- Mnogo volim društvo, ne volim kad sam sama. Ne smeta mi ni gužva, buka, ni galama, ma ništa. Sama peške idem do svojih najbližih, nikog ne zovem da me vodi, a oni kažu da sam im omiljeni gost - priča ova vredna pletilja.

I baš zbog toga Miroslova se ne predaje, sluša zvučne knjige, puno šeta i aktivna je na takmičenjima koja organizuje Savez slepih.

- Bori se sama za sebe za sve što treba. Čak i kad napada veliki sneg ona gura dalje, ide na takmičenja, druži se sa ljudima. Zaista smo ponosni na nju - izjavila je Miroslavina sestra, Zorka Antonić.

I kad imate najveće probleme, morate imati veru u sebe, poručuje Miroslava, jer život je lep, a svaki dan na zemlji pravo čudo.

- Ja živim u potpunom mraku, ali mu se ne predajem, već stvaram svoj šareni svet - rekla je slepa pletilja sa Zlatara.