Poznato je da su Dušanove "uhode" odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu. Uhode su detaljno ispitale i rapored turske vojske pred Boj na Kosovu.

U vreme Karađorđeve vlasti preduzimane su mere progona onih koji su se usudili da vređaju državu. Za to je predviđana najstroža kazna.

Tada su naši špijuni poruke predavali uglavnom usmeno, a korišćena je i tehnika "tajnopisa". Pisma su pisana "na limun" i "rastopljenim barutom".

Kuriri su se prerušavali u Turke, prosjake, bogalje, kaluđere, trgovce... Iz tog vremena nam dolazi i prvi savremeni ministar policije, a to je bio prvi policijski popečitelj Jakov Nenadović.

Knez Miloš se u prepisci sa ruskim poslanstvom u Carigradu služio šiframa. Poverljiva pisma pisana su limunovim sokom koji se na hartiji osuši, izbledi i prividno nestane.

Kada se takvo pismo stavi iznad vatre tada se pojavi ono što je pisano. Takvo pismo se prenosilo kao pismo koje je sa jedne strane pisano mastilom, a sa druge limunom. Knez Mihailo je imao deo policije koji je vodio brigu o sigurnosti, miru i poretku.

Tada se postepeno odvajaju poslovi javne od poslova državne bezbednosti.

Kralj Milan Obrenović osnovao je Odeljenje za poverljive policijske poslove, po ugledu na slične uredbe tajnih policija Francuske i Austrougarske.

Aleksandar Obrenović je doneo odluku o osnivanju Posebne službe za poslove bezbednosne zaštite. Tim činom je stvorena okosnica nove službe bezbednosti, i u Srbiji su po prvi put institucionalno organizovani civilno-bezbednosno-obaveštajni poslovi. Komunistički period OZN i UDB je ne baš sjajna, još uvek neistražena priča.