Policija je uhapsila 21-godišnjeg Miloša M. zbog sumnje da je pratio 16-godišnju učenicu drugog razreda Treće beogradske gimnazije, ušao za njom u toalet škole, zatvorio vrata za sobom, stao ispred devojke i počeo da je dodiruje po struku i zadnjici.

Zatim je, kako se sumnja, počeo da otkopčava kaiš svojih pantalona, ali je tada preplašena devojka vrisnula i uspela da pobegne do prve učionice gde je sve ispričala profesorki, koja je odmah obavestila rukovodstvo škole o slučaju.

Manijak je zapretio učenici da če se sutra vratiti da je siluje i uspeo je da pobegne. Ipak, on je ubrzo uhapšen. 

Zlatko Nikolić, kriminolog, objašnjava da je reč o klasičnom pokušanju silovanja koji vrše tipovi “neuspelih muškaraca, bilo latentnih homoseksualaca koji bi da dokažu mačo stranu lika ili su od kategorije plašljivih koji žele da izazovu strah i šok kod žrtve”. 

- Ako je tačno ono što sam pročitao, a to je da je uhapšeni uzvikivao “Silovaću te, silovaću te”, onda je zapravo želeo da izazove strah i šok kod žrtve. Muškarce kao njega to uzbuđuje i, čim tog efekta nema, oni odustaju. Zato je ovaj muškarac i pobegao – kaže Nikolić. 

Prof. dr Dijana Lazić Puškaš, psihijatar, kaže da škola, pa čak i institucije za mlađe, mogu biti “interesantne onima koji žele da demonstriraju svoju moć”. Objašnjava da silovanje nije erotski čin, već se koristi kao dominacija i kao način povređivanja i omalovažavanja žrtve.

- Žrtva je uvek slaba osoba, koja ne može da se odbrani, pa veliki broj silovatelja prati svoju žrtvu – kaže Lazić Puškaš. Dodaje da, to što je Miloš M. izabrao školu, povezuje ga sa frustracijama iz tog perioda. Ovakvi muškarci, kaže, imaju velike probleme sa svojim majkama, a u ovom slučaju ima elemenata i pedofilije. Pored toga, u ovom slučaju nema seksualnosti.

- Ovakvi ljudi nisu osposobljeni da prave emocionalne kontakte, nisu osbosobljeni ni za seksualni čin, odnosno defektni su u tome. Oni samo manifestuju svoju unutrašnju slabost, svoje destruktivne težnje i usmeravaju ih ka svojoj žrtvi koja je uvek slabija od njih – kaže Puškaš za Pink.

Nebojša Milosavljević, advokat, ističe da se u ovom slučaju radi o patologiji za koju ne postoji jedinstveni lek. Podseća da neke zemlje uvode hemijsku kastraciju, kao recimo Češka, Poljska, Moldavija, Rusija…

- Ove zemlje su uvele kastraciju, ali ne izričito, već u slučaju da okrivljeni pristane na istu, kada mu se kazna smanjuje ii ma pravo na uslovni otpust. Inače, s obzirom na to da ne postoji pilula kojom bi se ova patologija izlečila, najviše je povratnika upravo iz grupe ovog krivičnog dela – kaže advokat. 

Ceo razgovor sa gostima "Novog jutra" pogledajte u nastavku: