Gligorije Marković, paroh Hrama Svetih cara Konstantina i Jelene, objasnio je da je naša ishrana jedna kompilokovana formula koja podrazumeva sve oko nas, počevši od našeg sopstvenog izgleda, izgleda našeg okruženja, odnosa sa našim bližnjima...

-Fizička (materijalna) hrana je znak naše propadljivosti i nestajanja, jer zbog toga što unismo u sebe isto tako nestajemo, jeste samo jedan deo te komplikovane formule. Tako da je božićni post simbol, znak i vidljivo svedočanstvo naše vere - da nismo prosto ovde bačeni već da je naše putovanje od A do B u stvari putovanje ka večnosti koju već sada ovde živimo – objašnjava Marković za Pink.

-Hrišćani su post nasledili. Post je opšte čovečanska kategorija, ne postoji u nekoj kulturi kategorija u kojoj ne postoji neka vrsta vremenskog perioda koja je odvojena za poseban trud - što se uzdržavanja od ishrane tiče– objašnjava Vuk Jovanović, teolog i veroučitelj.

-Postom pokazujemo da je naša glavna hrana Bog, odnosno da ono što kušamo da je zasnovano na Bogu i na našoj ljubavi prema drugima, a ne na telesnoj hrani koja nije nebitna, jer se ne bismo pričešćivali hlebom - ističe Jovanović i dodaje da post treba da uklopimo prema tome da budemo bolji prema drugima, a ne gori, da ih ne osuđujemo, nego da vidimo svoje greške.

Kako naglašava, mnogo važna dimenzija posta je da razumemo zašto postimo i da molimo Boga da nam pomogne.

Šestonedeljnim Božićnim postom vernici Srpske pravoslavne i Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora, pripremaju se za praznovanje rođenja Isusa Hrista.

Božićni post je, po načinu ishrane, dosta blaži od vaskršnjeg – riba je dozvoljena svakog vikenda, na Vavedenje Presvete Bogorodice kao i na Nikoljdan, bez obzira na to u koji dan padnu.

Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim ponedeljkom, sredom i petkom koji se poste "na vodi".