Posetom Domu za stare na Bežaniskoj kosi, nestaju predrasude da je život u ovoj ustanovi sumoran i neprijatan. U ovom Domu goste uvek dočekuju sa osmehom, raspoloženi za ćaskanje i pesmu, a mnogima bi i trostruko mlađi pozavideli na tome koliko su puni života.

- Ovo nije kopija života, mi ovde živimo pravim punim životom - priča direktorka Gerontološkog centra u Beogradu Suzana Mišić, koja u šali kaže da će ako za 30 godina ne bude radila u toj ustanovi, sigurno biti njen korisnik.

U Domu su za tri godine su bila dva venčanja, a javi se i poneko suparništvo među damama - navodi zadovoljno Mišićeva, opisujući život u Domu. Ona je na poziciji direktora pet godina i jedena od najvećih satisfakcija joj je to što korisnici kada se vrate sa nekog puta kažu : “Jedva sam čekao da dođem kući”.

Koliko god se trudimo da napravimo profesionalnu granicu, negde ipak proživljavamo njihove probleme. Mi nismo zamena za porodicu, ali ima onih koji dovedu svoje roditelje i nikada se više ne vrate i to strašno boli, pa se u tim situacijama izgradi i neka posebna bliskost, ne krije Mišićeva.

Dešavalo se i da porodica insistira da po svaku cenu u Domu ostavi osobu koja za to nije spremna.

Korisnici Doma rado učestvuju u svim radionicama – pevaju u horu, plešu, bave se folklorom, uživaju u čajankama, radionicma fotografije, učenju stranih jezika i radu na računaru, što je posebno važno za korisnike čije su porodice u inostranstvu i to im je jedini način komunikacije. Vole i da vežbaju, igraju bilijar i bridž, uživaju u knjigama...

Vladislava Vujić je u Domu skoro dve decenije. Živahna starica, je prvih šest godina po dolasku u Dom, radila u bibiloteci, a sada je instruktor tai čia vežbi, koje je sama, posebno prilagodia polupokrenim osobama.

Došla sam 2000. godine kada su moji otišli za Kanadu, tada sam imala 69 godina. Jako sam zadovoljna i smeštajem i hranom. Uslovi su fantastični. Ovde imam 37 kvadrata i balkon, a imala msa 26 kvadrata. Moja garsonjera je okrenuta ka šumi – sa osmehom priča Vladislava o boravku u domu.

- Svako sebi izabere društvo. Meni brzo prođe vreme, u šetnji , na kafi sa drugaricama. Nije mi dosadno, nekada i ne stignem da pročitam sve što bih htela. Jedno vreme sam se bavila i fotografijom, držala radionice o lekovitom bilju – hvali se Vladislava, koja vodi računa o ishrani i bira hranu prema svojoj krvnoj grupi.

Njena prijateljica Dušica Stojanović, je takođe, vrlo aktivna, posebno u horu, a oprobala se i kao manekenka.

- Živela sam  devet godina u Parizu, tamo sam završila Akademiju za modu, ali ovo je bilo potpuno spontano – dodala je pomalo stidljivo, istakavši da je kolektiv velik ali veoma kompaktan, i da se uvek neko zabrine ako, na primer, neko ne dođe na ručak.

- Volim čajanke, muziku, aktivno učestvujem u horu, a u Domu sam tri godine i lepo sam se snašla – priča ushićeno Dušica, kojoj je posebno važno to što u Domu ima lekara. Kada sam bila prehlađena čak su mi i ručak doneli u sobu – napomenula je ona.

Ističući da su uslovi u Domu odlični, Stojanović kaže da im samo nedostaje veće prevozno sredstvo jer hor često ima gostovanja.

Radni terapeut Vladimir Radulj, zaposlen je u Domu više od tri decenije i miljenik je dama. Sa osmehom, uz puno komplimenata on svoj posao radi punim srcem i kako kaže to ga ispunjava.

Glavni je organizator žurki i posela, uvek spreman za pesmu i šalu. Nastoji da ljudima koji su u Domu ulepša dane. Uz razgovor i razumevanje, to im je najpotrebnije. Radulj je podsetio da je ova godina proglašena godinom međugeneracijske solidarnosti, pa u Dom dolaze deca iz vrtića i učenici. Korisnici Doma se ovim susretima posebno raduju.

Direktorka Gerontološkog centra u Beogradu navodi da korisnici i zaposleni zajedno uživaju u lepim momentima, ali na isti način i tuguju kada neko od korisnika premine.

- Bilo mi je važno da uđem u njihove živote, da saznam šta im je bitno, zašto dolaze ovde, šta za njih predstavlja ova ustanova i na koji način bi želeli da u tom trećem dobu popune vreme i to mi je pomoglo da postavim smernice za dalji rad – priča Mišićeva koja se redovno druži sa korisnicima.

Usluge smeštaja u četiri objekta – na Bežanijskoj kosi, Voždovcu, Karaburmi i u Domu Stacionar koristi 1.200 ljudi. Usluga smeštaja, koju ova ustanova pruža, je prva te vrste koja je dobila licencu u Srbiji 2013 godine.

Uslovi su u potpunosti prilagođeni i osobama sa posebnim potrebama, koje koriste invalidska kolica. Korisnicima se nudi mogućnost apartmanskog i stacionarno smeštaja sa najviše četiri kreveta u sobi, a pored smeštaja i hrane obezbeđena im je primarna zdravstvena zaštita, imaju radne terapeute i fizioterapeute i nisu prepušteni sami sebi.

Trudimo se da im svaki dan bude ispunjen, a posebna pažnja se posvećuje osobama koje boluju od Alcahajmerove bolesti i demencije.

GERONTO DOMAĆICE I DNEVNI KLUBOVI

- Seniorima pružamo pomoć i kroz usluge u zajednici - pomoć u kući obezbeđena je za 2.500 ljudi, a klubove i dnevne centre koristi 6.000 osoba – istakla je Mišićeva, ukazavši da je Vlada Srbije u poslednje tri godine u popravljenje uložila skoro 200 miliona dinara u popravljanje uslova života korisnika.

Uspeli smo, dodala je ona, da stvari koje su nam u svakodnevnom radu pravile problem, često čak i ugrožavale bezbednost korisnika kvalitetno i brzo rešimo . Ponosno je istakla da u okviru Gerontološkog centra pored socijalnih radnika i psihologa ima i oko 100 zdravstvenih radinika.

Usluge smeštaja, čija se cena kreće od 27.000 do 60.000 dinara, koriste osobe koje su potpuno samostalne u smeštene su u apartmanima, ali i ljudi u veoma teškom stanju, o kojima i sama porodica ne može ili ne zna da brine.

-Ljudi koji ovde dolaze imaju prvo poverenje u ovu ustanovu, a potom u ljude koji tu rade i to je ono što ih opredeljuje. Dani su im ispunjeni, a naš posao da podstaknemo njihove želje i talente, jer bi sada u trećem dobu trebalo da budu svega rasterećeni – dodala je ona.

-Srbija je treća po proseku starosti u Evropi, što zaista jeste zabrinjavajuće, a sa druge strane govori o dobrom genetskom materijalu. U Evropi su oko pet odsto starih obezbeđeni ulovi za domski smeštaj, a u Srbiji je taj procenat ispod dva. Ukupni kapaciteti i u privatnim i državnim domovima oko 15.000 , to je na 1,7 ljudi starijih od 65 godina, veoma malo – napomenula je Mišićeva.

Kako je dodala, akcenat treba staviti na razvoj usluga u zajednici, koje će starima pomoći u svakodnevnom funkcionisanju.

Broj zaposlenih je ograničen i mi ne možemo da uključimo nove korisnike. Oko 700 ljudi čeka na usluge “geronto domaćica”. Reč je o osobama koje žive same i teško su pokretne - dodala je ona, ukazavši da je zahvaljujući razumevanju premijera Srbije sektor socijalne zaštite pošteđen smanjenja broja obolelih.

Poboljšani su i uslovi rada, obezbeđivanjem odgovarajuće aparature, jer je primećeno da negovateljice oslanjajući se samo na svoju snagu brzo oboljevaju od profesionalnih bolesti.

Korisnici usluga Gerontološkog centra u Beogradu u proseku imaju između 80 i 90 godina, a njih troje je proslavilo 100. rođendan.

S. M.