Sloboda izražavanja, sloboda veroispovesti, slobodna volja i sloboda od straha predstavljaju osnovu na kojoj počivaju prosperitet i mir na Balkanu, piše Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Atlantskog saveta.
Njegov autorski tekst sa sajta Atlantskog saveza vam prenosimo u celosti:
Dok je u Evropi i Aziji besneo Drugi svetski rat, bivši američki predsednik Franklin D. Rusevelt iskoristio je svoju, sada čuvenu adresu države iz 1941. godine, da opiše "četiri slobode“ koje Amerikanci treba da očekuju od svog političkog i ekonomskog sistema: slobodu govora, slobodu religije, slobodu volje i slobodu od straha.
On je tvrdio da američko društvo treba da pruži "jednake mogućnosti mladima i svima drugima; poslove za one koji mogu da rade; sigurnost za one kojima je potrebna; ukraćivanje privilegija pojedincima; očuvanje građanskih sloboda; uživanje plodova naučnog napretka u širem i neprestano rastućem životnom standardu. "
Skoro 80. godina nakon što je Ruzevelt održao govor o četiri slobode, lideri zapadnog Balkana inicirali su svoj "novi dogovor“ za ekonomsku integraciju regiona: Inicijativa za četiri slobode zapadnog Balkana, koja predviđa ista prava za sve i ima za cilj da ubrza pristupanje regiona Evropskoj uniji (EU).
Devedesetih godina prošlog veka bivša Jugoslavija se srušila u nizu tragičnih sukoba koji su na ovaj ili onaj način uključili gotovo sve zemlje zapadnog Balkana. Dvadeset godina kasnije, zemlje zapadnog Balkana došle su do zajedničkog stava da im regionalna ekonomska integracija može pomoći da efikasnije ispune zahteve i očekivanja svojih građana koji se odnose na bolji životni standard i doprinet, ako i da ispune zajednički želju da se brže priljuče Evropskoj uniji.
Kako bi pokazale spremnost u izvršavanju obaveza povezanih sa punopravnim članstvom na najvećem zajedničkom tržištu na svetu, zemlje regiona pokrenule su Inicijativu za četiri slobode zapadnog Balkana kako bi umanjile barijere u trgovini unutar regiona, putovanjima i kretanju radne snage.
Iako nije identičan Ruzveltovim planovima, ovaj projekat nastoji da obezbedi isti ishod mira i blagostanja kroz slobodu, mogućnosti i rast.
Inicijativa je pokrenuta u oktobru 2019. godine kao zajednička platforma za tri države zapadnog Balkana - Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju - za širenje slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Ostale zemlje - Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo - pozvane su da se pridruže, što je od presudne važnosti da projekat bude zaista uspešan.
Privredne komore u regionu, koje predstavljaju 350.000 kompanija na zapadnogm Balkanu, godinama se zalažu za regionalnu ekonomsku integraciju. U 2017. godini privredne komore su osnovale Investicioni forum za komore zapadnog Balkana 6, koji je okupio svih šest privrednih komora i stvorio platformu da se jedinstveno govori u ime poslovne zajednice regiona.
Svaka pojedinačna privreda u regionu je premala da bi uspela sama na visoko konkurentnom globalnom tržištu - Srbija, najveće tržište, ima samo sedam miliona ljudi. Poboljšanje saradnje i jačanje partnerstava u regionu i na trećim tržištima rezultiraće rastom, poboljšanom vladavinom zakona, odgovornijim institucijama i većom transparentnošću.
Istovremeno će pomoći zemljama regiona da ispune formalne kriterijume za pristup EU, posebno u pogledu dobrosusedskih odnosa, i pozicionirati zapadni Balkan kao jedno od najbrže rastućih i najdinamičnijih oblasti sveta.
Sve zemlje zapadnog Balkana suočavaju se sa gotovo istim izazovima. Moraju poboljšati obrazovanje, unaprediti zdravstvenu reformu, povećati zaposlenost, sprečiti odliv mozgova i razviti osnovnu infrastrukturu. Ovi izazovi zahtevaju zajednička rešenja koja se mogu uspešno primeniti samo ako ceo region deluje jedinstveno.
Iako postoji veliki broj sporova na zapadnom Balkanu, naime dijalog Srbije i Kosova i unutrašnje tenzije u Bosni i Hercegovini, ipak nas mnogo više povezuje u regionu nego što nas razdvaja.
Stvaranje zajedničkog tržišta ojačaće i produbiti ove veze, kao i zajedništvo i zajedničke interese. Ali da bi ovo zajedničko tržište bilo uspešno u globalnoj ekonomiji, potrebne su direktne investicije kako velikih multinacionalnih kompanija, tako i regionalnih i domaćih aktera. Takođe, pored poboljšanja poslovne klime, na zajedničkom tržištu zapadnog Balkana biće potrebno i strateški pristupiti razvoju ekonomija i to povećanjem kvaliteta proizvodnih kapaciteta i ljudskog kapitala.
Poslovne zajednice na zapadnom Balkanu sarađuju kako bi sklopili de facto sporazum sa političkim liderima o podeli odgovornosti za budućnost regiona i pružanju opipljivih rezultata za poboljšanje života građana. Ali proces ekonomske integracije zapadnog Balkana ne može u potpunosti uspeti ako se zasniva samo na podršci lokalnih vlada i poslovnih lidera, već međunarodna zajednica na čelu sa SAD i EU mora da pruži političku, ekonomsku i tehničku podršku ovoj inicijativi.
Inicijativa za četiri slobode pokazuje zrelost političkih lidera na zapadnom Balkanu i njihovu sposobnost da se uzdignu iznad nacionalnog nivoa i kreiraju politike koje će unaprediti položaj njihovih građana. Ako inicijativa obuhvati čitav region i dobije podršku SAD i EU, obezbediće dugotrajni prosperitet i mir na zapadnom Balkanu.
Kao što je Ruzvelt u svom govoru o "Četiri slobode" zaključio: "Naša snaga je u našem jedinstvu svrhe“, a ovo jedinstvo svhe će obezbediti mir i prosperitet narodim zapadnog Balkana.
