Na današnji dan pre sedam godina, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, u 95. godini preminuo je patrijarh Pavle, koji je ostavio dubok trag u srpskom narodu.

On je rođen 11. septrembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, opština Donji Miholjac u Slavoniji, tada u Autstrougarskoj, a sada u Hrvatskoj.

Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. godine, a ustoličen je dan kasnije.

Skroman i blag

Ostao je upamćen u srpskom narodu po svojoj izuzetnoj skromnosti i blagoj naravi, a oni koji su ga poznavali govorili su da je bio izuzetno štedljiv, sam je šio odeću, a toliko je štedeo da je uveče čitao prema reflektoru spolja koji je obasjavao Patrijaršiju, da bi tako uštedeo patrijaršijsku struju.

Bio je patrijarh u najteže vreme ratova, krize i sankcija, mnogi su mu se obraćali za pomoć, a on je činio sve da im izađe u susret. I sam je bio izbeglica u Drugom svetskom ratu. Skromno je živeo, tako je i umro, ali uspomena na njega još uvek živi, pa se često mogu pročitati njegove mudrosti, često ga citiraju i spominju samo u pozitivnom kontekstu. Često se priča da bi mogao biti proglašen i za sveca.

Trodnevna žalost

Rano ujutru 15. novembra 2009. godine, patrijarha je pričestio jeromonah Metodije. Kasnije te noći, patrijarh Pavle je preminuo u snu.

Vlada Srbije je povodom njegove smrti proglasila trodnevnu žalost u Srbiji, a dan sahrane bio je 19. novembar. Od nedelje 15. novembra do četvrtka 19. novembra, telo patrijarha Pavla nalazilo se u Sabornoj crkvi gde su neprestano čitane molitve i gde su vernici dolazili da mu odaju počast. Broj ljudi koji se tada pojavio bez ikakve organizacije bila je fascinantna. Kolona ispred Saborne crkve bila je duža od kilometra i to možda najbolje govori o dobroti i naravi patrijarha.

Patrijarh je, prema sopstvenoj želji izraženoj u testamentu, sahranjen u manastiru Rakovica.

Njegova želja je bila da se na sahranu ne donose venci, nego da se umesto toga da prilog za izgradnju hrama Svetog Save.

Na opelu je mitropolit Amfilohije citirao njegove reči:

-Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

S.A.