Vesić je u autorskom tekstu za list Politika rekao da je najveći doprinos učinjen poslednje tri godine, od kada je Skupština Beograda usvojila novi Generalni plan sa planovima generalne regulacije i preko 120 urbanističkih planova detaljne regulacije.

"Usvajanjem tih planova odredili smo strateške pravce razvoja Beograda, spuštanje na reke, korišćenje zapuštenih industrijskih i privrednih zona u centru grada za nova razvojna područja umesto nekontrolisanog širenja ka periferiji, kao i davanje prioriteta ekološki prihvatljivoj hijerarhiji saobraćaja, gde prednost imaju pešaci, biciklisti i vozila javnog prevoza", naveo je Vesić.

On je rekao da Beograd danas ima oko 1.100 gradilišta i da danas u Srbiji nema građevinske firme bez posla te da je broj nezaposlenih u Beogradu prvi put u poslednjih deset godina ispod sto hiljada.

Rekao je da će poslednjih četrdeset meseci ostati upamćeno u istoriji Beograda kao vreme u kome je zauvek promenjen pravac razvoja grada.

"S obzirom na to da se Beograd širio prema svojim obodima koji uglavnom nisu bili urabnizovani, grad je imao sve veće komunalne troškove. Da bi se to promenilo, bilo je neophodno da se promeni pravac u kom se grad razvija", rekao je Vesić.

VUČIĆ U VLADIČINOM HANU: Građani biraju one koji rade, a ne one koji mrze! Oni nikada neće vladati!

On je ukazao da se Beograd konačno spušta na svoje reke i počinje da koristi skoro 200 kilometara obala.

"Zato, skoro svi naši veliki projekti imaju veze sa rekama. Ne samo Beograd na vodi, već i projekat Makiško polje uzvodno od Ade Ciganlije, Blok 18, koji se nalazi preko puta Beograda na vodi na desnoj obali Save, prostor između Luke Beograd i Pančevačkog mosta...", naveo je gradski menadžer.

Na taj način, objašnjava, ostvaruje se vizija Beograda na rekama, koju je, kako kaže, imao još knez Miloš tridesetih godina 19. veka.

"Povećavamo atraktivnost našeg grada za strane i domaće investitore, jer su projekti na rekama interesantniji za ulaganje. Najzad, ono što je možda najvažnije, širimo grad, ali u delovima u kojima već postoji infrastruktura, putevi, vodovod, struja i kanalizacija. To znači da realizacija tih projekata neće dodatno koštati građane Beograda", ističe Vesić.

On je objasnio da je zbog nasleđenih problema grada, koji sežu decenijama unazad, gradu potrebno skoro 700 miliona evra samo za obnovu gradskih ulica kroz koje prolazi javni prevoz, skoro milijardu evra za izgradnju nedostajuće kanalizacije i pet fabrika za preradu otpadnih voda, te kako je naveo, više od 300 miliona evra kako bi se rešio problem deponije komunalnog otpada u Vinči?

"Beograd polako postaje moderna evropska prestonica 21. veka i prirodni centar Balkana. Ovaj proces će trajati decenijama, ali su stvoreni uslovi da se Beograd gradi i razvija", rekao je Vesić.

Vesić u tekstu napominje i da će Grad Beograd ove godine izdati građevinske dozvole za više od milion kvadrata.