Paralelni razvoj i sve veći uticaj društvenih mreža i interneta u sferi informisanja otvorio je mogućnosti širokog učešća pojedinaca kojima su ranije, u eri klasičnih medija, ta vrata bila zatvorena.
Jedan od tih pojedinaca je i Amerikanac Dru Saliven, čovek šture biografije, koji je odigrao veliku ulogu u pravljenju totalnog medijskog haosa u ovom regionu, piše Republika.rs.
Na pitanje ko je Dru Saliven možemo da počnemo da odgovaramo objašnjavajući kako je nastala i šta je "Projekat prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije" (Organized Crime and Corruption Reporting Project - OCCRP)?
Naime, pored grupe medija i međusobno povezanih organizacija okupljenih pod okriljem BIRN-a, u regionu Zapadnog Balkana uočljivo je prisustvo još jedne umrežene strukture koja sebe pretenciozno deklariše kao "platformu istraživačkog novinarstva" koje je u suštini interesno i politički usmereno.
U pitanju je upravo OCCRP, koji okuplja "40 neprofitnih istraživačkih centara, brojnih novinara i nekoliko glavnih regionalnih novinskih organizacija širom sveta".
Cilj OCCRP-a je da pomognemo ljudima u svetu da razumeju kako organizovani kriminal i korupcija postoje u njihovim zemljama i vladama. Naša organizacija ne pripada nijednoj zemlji, političkoj filozofiji ili skupu verovanja osim tome da svi ljudi treba da imaju mogućnost da biraju svoje vlade i vode sopstveni život bezbedno, slobodno i dostojanstveno, navodi se na sajtu OCCRP-a
OCCRP je registrovano ime Mreže za razvoj novinarstva, dobrotvorne organizacije sa sedištem u Merilendu (reg. br. 501 (c) 3). Organizacija je proizašla iz Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) koji je Dru Saliven osnovao u Sarajevu 2004. godine.
Prema navodima na zvaničnom sajtu OCCRP finansijsku podršku za osnivanje te organiazcije pružio je Fond Ujedinjenih nacija za demokratiju (UNDEF) koji je podržao "Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji".
Na pitanje ko je Dru Saliven možemo da počnemo da odgovaramo objašnjavajući kako je nastala i šta je "Projekat prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije" (Organized Crime and Corruption Reporting Project - OCCRP)?
Naime, pored grupe medija i međusobno povezanih organizacija okupljenih pod okriljem BIRN-a, u regionu Zapadnog Balkana uočljivo je prisustvo još jedne umrežene strukture koja sebe pretenciozno deklariše kao "platformu istraživačkog novinarstva" koje je u suštini interesno i politički usmereno. U pitanju je upravo OCCRP, koji okuplja "40 neprofitnih istraživačkih centara, brojnih novinara i nekoliko glavnih regionalnih novinskih organizacija širom sveta".
PRIHOD OCCRP OD DONACIJA I PRUŽANJA USLUGA
* 2014. - 3.019.000 dolara * 2015. - 2.771.000 dolara * 2016. - 2.030.000 dolara Ukupno - 7.820.000 dolara
Ucenjivač s mafijaškim metodama reketiranja
U podgoričkom dnevniku "Pobjeda" 6. juna 2012. godine Senad Pećanin, osnivač, dugogodišnji glavni urednik i direktor sarajevskog nedeljnika "Dani", opisao je svoje negativno iskustvo sa Salivenom i njegovim CIN-om.
- Centar za istraživačko novinarstvo (CIN ili OCCRP) je društvo jednog lica, a njen osnivač i direktor Saliven je diletant koji nije imao nikakvog novinarskog iskustva u SAD, odakle je došao u Bosnu predstavljajući se kao službenik američke ambasade i novinar. Reč je o nekompetentnom čoveku koji se služi mafijaškim reketaškim metodama protiv onih koji se usude da mu ne odgovore na njegove ucene. Pokušao je u Bosni ucenjivati i medije i kompanije preteći svojim vezama u Ambasadi - rekao je tada Pećanin.
Hajka na Vuka Hamovića
On je tom prilikom optužio Salivena za pokušaje reketiranja političkih stranaka i zvaničnika, te ljudi s novcem. Pećanin je opisao Salivenov pokušaj reketiranja čelnika energetske kompanije EFT Grupa Vuka Hamovića navodeći da je Saliven pretio Hamoviću da će o njemu objaviti kompromitujuće tekstove, ali je taj njegov pokušaj osujećen brzom i profesionalnom reakcijom Hamovićevog PR tima.
"Dani" su u junu 2012. pisali kako se Saliven "počeo motati po BiH" 2000. godine, kada je uskočio kao predavač na nekoliko radionica koje su bile organizovane pod okriljem IREX-a, tadašnjeg USAID-ovog partnera u pomoći medijima u BiH.
Pećanin je naveo da je do novca za osnivanje CIN-a Saliven došao zahvaljujući okolnosti da je ključni čovek u USAID-u, koji se bavio dodelom pomoći medijima, bio njegov lični prijatelj.
Intervju je prevaziđena forma?!
U međuvremenu više medija u regionu problematizovalo je Salivenov rad i način finansiranja CIN-a i OCCRP svih ovih godina. U magazinu "Dani" istaknuto je da je još u samom nastanku projekta CIN-a najveća zamerka, kako domaćih tako i nekih međunarodnih ocenjivača, bila rezolutno odbijanje Salivena da se u projekat uključe neka od zvučnijih domaćih novinarskih imena. Takođe, stavljane su i primedbe na koncept projekta po kome su svi angažovani trebalo da napuste svoje redakcije sa kojima Saliven nije ni pokušao da napravi bilo kakav dogovor. "Sve što se u domaćim medijima radi je loše", mesijanski je tumačio Saliven, poznat i po još jednom uputstvu za svoje sledbenike: "Intervju je prevaziđena forma, to postoji još samo u istočnoj Evropi"?!
Kolege: Neozbiljni komičar
S druge strane bivši zaposlenik IREX-a, koji je zatražio anonimnost, opisao je za "Avaz" Salivenov kratak angažman u ovoj američkoj organizaciji.
- On je došao kao trener za mlade novinare, ali mu je posle nekoliko meseci ugovor storniran, jer ni klijenti ni poslodavac nisu bili zadovoljni. Došao je kao frilenser. Inače, svi su ga smatrali vrlo neozbiljnim i, kada je držao treninge, ljudi nisu znali da li imaju posla s komičarem, jer je zaista i radio kao stend-ap komičar, ili se radi o treneru za novinare. Ljudi su bili potpuno zbunjeni - izjavio je Salivenov kolega iz IREX-a.
Crna Gora, zemlja bezakonja
O dometima Salivenovog istraživačkog novinarstva takođe govori njegov opis Crne Gore, države koja je jedna od njegovih omiljenih meta, a koji je dao na jednom od svojih sajtova. On najmanju bivšu jugoslovensku republiku opisuje kao zemlju koja je kulturološki "čvrsto vezana za Srbiju" i da je njen sever "zemlja bezakonja".
- To je postojbina familije Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, krijumčarenja i srpskog nacionalizma. Skadarsko jezero je jedna od najvećih svetskih tačaka krijumčarenja ljudi u svrhe seksualne zloupotrebe - utvrdio je Saliven.
Bez obzira na sve kontroverze koje prožimaju Salivenovu biografiju, nepobitna je činjenica da su se desetine miliona maraka međunarodne pomoći, namenjenih medijima u BiH, slile, između ostalih, i u njegove džepove. Deo tog novca OCCRP je prosledio CINS-u i KRIK-u, svojim podružnicama u Srbiji specijalno namenjenim za obračun sa vladama u Beogradu i Podgorici.
KRIK - paukova mreža za lov na unapred određene mete
U leto 2015. godine formirana je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) kao "neprofitna nevladina organizacija osnovana radi unapređenja istraživačkog novinarstva u Srbiji". Organizaciju je osnovala grupa novinara predvođena Stevanom Dojčinovićem, koja se bez ikakvog javno datog objašnjenja odvojila od redakcije CINS-a i prostom deobom duplirala broj OOCRP-ovih podružnica u Srbiji.
U oktobru 2015. godine KRIK je objavio senzacionalistički tekst o 24 stana koje je kupio gradonačelnik Beograda Siniša Mali što će biti tek prvi tekst u kampanji koju će ovaj portal voditi protiv prvog čoveka srpske prestonice.
Iako je Mali ukazao da je reč o falsifikovanom potpisu (što su u okviru istrage bugarske policije potvrdila i zvanična grafološka veštačenja) i da je on vlasnik samo jednog od spornih stanova, KRIK će nastaviti sa optužbama na račun beogradskog gradonačelnika što će u jednom trenutku prerasti u ostrašćenu kampanju koja će, paradokslano, u suštini razotkriti pravu prirodu KRIK-ovih nastojanja.
Svoj profesionalni sunovrat redakcija te mreže doživeće objavljivanjem teksta "Najpoznatiji Srbi koji se pojavljuju u 'Panama papers'" u kome će prezime gradonačelnika Beograda biti pomenuto tačno 14 puta iako se u samom tekstu konstatuje da se u "'Panama papers' bazi ne pojavljuje dokumentacija o kompanijama gradonačelnika Beograda Siniše Malog".
Ovakav krajnje neprofesionalan pristup obradi teme pomenutog teksta razotkriće neinformativne motive kampanje koju je KRIK mesecima vodio protiv Siniše Malog što je na sajtu tog medija uobličeno u poseban projekat nazvan "Gradonačelnikova priča".
U međuvremenu, sa posebnom strašću KRIK će se baviti zataškavanjem propusta i neregularnosti u radu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal čemu će biti posvećeni tekstovi o sastanku na Jelovoj gori, suđenju Šariću, izboru novog tužioca za organizovani kriminal i posebno onaj o obaranju presude Šariću pred Apelacionim sudom.
Iako je Antidot još u februaru 2015. godine upozoravao na propuste tužilaštva u vođenju postupka protiv Šarića i opasnost da bi zbog tih nepravilnosti optužnica protiv njega mogla da doživi svoj debakl, KRIK je za ukidanje presude Šariću u svom tekstu, bez ikakvih osnova i argumenata, optužio članove apelacionog sudskog veća.
Pored toga što je Bojani Pavlović i Stevanu Dojčinoviću, kao autorima teksta, zasmetalo to što je odluka Apelacionog suda na sajtu objavljena "u petak popodne, posle isteka radnog vremena", autorski dvojac se obrušio na sudije koji su bili članovi veća navodeći sve ranije odluke o poništavanju prvostepenih presuda u kojima su oni pojedinačno učestvovali da bi u nastavku, bez ikakvih osnova i dokaza, doveo u vezu te ranije slučajeve sa njihovim glasanjem prilikom odlučivanja o prvostepenoj presudi Šariću.
