Danas se obeležava 73. godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Posle višednevnih teških borbi pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije uz pomoć sovjetskih saveznika oslobodili su Beograd 20. oktobra 1944. godine. Time je okončana četvorogodišnja okupacija grada tokom koje je stradao veliki broj ljudi, dok je grad pretrpeo velika razaranja.

Dr Mileta Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju istakao je da se današnji dan kao i 1. novembar 1918. moraju obeležavati i da ih se narod mora sećati.

- Pojam slobode je vrhunska vrednost kojoj se čovek raduje tek kad iskusi okupaciju. Sami Beograđani treba da budu ponosni na sebe same jer su pomogli oslobodiocima da se reše okupatora i izvojevaju slodobu - rekao je dr Bjelajac za Televiziju Pink.

Istoričar prof. Dejan Ristić podsetio je da je antifašizam srpski izbor nastao od javne deklaracije slobodarstva, želje za životom i želje za mirom.

- Napravili smo seriju grešaka od 90-ih kada je reč o sećanjima i obeležavanju bitnih istorijskih događaja, pa danas imamo podeljene utiske o 20. oktobru - neki ga smatraju danom oslobođenja prestonice, a neki početkom perioda koji je građanima doneo samo negativne posledice – rekao je Ristić.

Dr Bjelajac okarakterisao je 20. oktobar, dan kad su oslobodioci mogli da vide leđa Nemcima, kao nesporan dan, jer su se svi radovali vestima o oslobođenju.

- Oslobođenje se očekivalo dugo i što je grmljavina topova bila kača od Avale, budila je sve više nadu da će se oslobođenje uskoro desiti. Potresi zemlje od tenkova budili su sreću i uzbuđenje među građanima – rekao je Bjelajac.

Najveće borbe, kako je podsetio, vodile su se pod Avalom, u Grockoj i kod Kosmaja.

- Prva proleterska divizija kretala se od Banjice ka Slaviji, Šesta lička od Obrenovca, Peta krajiška divizija niz Bulevar kralja Aleksandra. Na svim ovim ulicama i danas se vide ožiljci na kamenu, na fasadama zgrada. U sbvakom slučaju treba da znamo da bez pomoći sovjetske armije ne bi palo samo 3.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske, već mnogo više. Sovjeti su položili 960 života za oslobođenje našeg grada, a ono što mnogi ne znaju jeste da je prvi zajednički spomenik bio na Trgu republike i da se tu nalazila i masovna grobnica, koja je izmeštena gde je sad groblje oslobodiocima Beograda – rekao je Bjelajac.

Ristić je rekao da je život u Beogradu pod okupacijom bio i te kako težak i vrlo ugrožen, ekonomska situacija nije bila obećavajuća, građani su bili u strahu i uprkos pokretu otpora, bilo je represije na teritoriji grada.

- Ipak, Beograd se nikada nije mirio sa okupacijom. Otpor je bio prisutan, ne samo u glavama Beograđana, već u zgradama, na ulicama i oni su se hrabro i odvažno suprotstavljali okupatorima i domaćim izdajnicima – rekao je Ristić za TV Pink.