Žrtve nasilja su deca koja imaju specifična interesovanja i koja se razlikuju.
Ćerka Maje Ješić trpela je nasilje u jednoj školi na Novom Beogradu oko dve godine.
Slučaj njene ćerke, koja je trenirala karate, pa je zbog toga bila na meti nasilne dece nije usamljem, jer su u tom odeljenju bila i deca iz programa inkluzije, navodi ona.
Oni su, kako je dodala, gotovo svakodnevno tukli. Ješić je to iznela i na roditeljskom sastanku.
- Bilo je to specifično odeljenje, u njemu je bilo četvoro dece iz programa inkluzije. To je velika škola sa oko 800 učenika, razredne starešine su nemoćne, a roditelji nasilnika su neretnko veći problem od samih nasilnika – dodala je Ješić.
Ješić je, kako bi pokazala sa čime se suočavala njena ćerka, u Specijal emisiju Crna hronika donela i snimak sa časa istorije na kojem se čuje kako se nastavnica odnosi prema njenoj ćerki koja se zaplakala u toku odgovaranja, a koji nastao sasvim slučajno.
-Bila je na određenoj terapiji godinu dana koja je bila vrlo naporna. Uz sva opravdanja i obaveštavanja profesora i razrednog, ona je doživela neprijatnosti. Želela je da odgovara ali rasplakala se, profesorka je počela da joj se podsmeva i ostalo decu podsticala da se takođe smeju. Zatim je isterala da se umije– navela je Ješić. To, dodala je, nije bio pedagoški pristup kakav je očekivala od zaposlenih u školi.
U Prosvetnoj inspekciji su majci devojčice koja dve godine trpela maltertiranje u školi rekli da je problem to što je bio uključen telefon na času, a ne to što je ona bila izložena nasilju. Kako je Ješić kaže, to je klasična zamena teza.
Postupak nastavnice istorije je za nju bio kap koja je prelila čašu, pa je Ješić ćerku prebacila u drugu školu.
S.M.