Sveta mučenica Kikilija ili sveta Cicilija živela je u Rimu u porodici trgovaca. Prema predanju, rano se zavetovala Bogu na doživotno devičanstvo, ali roditelji nisu poštovali tu njenu želju i na silu su je udali za neznabošca Valerijana.

Međutim, Kikilija je prve bračne noći uspela da ubedi mladoženju u ispravnost hrišćanstva i vere u jednog Boga, kao i to da on treba da se krsti i da potom žive devstvenim životom.

Uskoro je Valerijan uspeo da u hrišćanstvo obrati i svog brata Tivurtija. Obojica su, kaže priča, zbog svoje vere, osuđeni na smrt, a vođeni na gubilište ova dva brata svojom iskrenom verom i spremnošću da za nju stradaju, uspeli su da obrate u hrišćanstvo i vođu straže, Maksima. Sva trojica nakon toga zajedno su pogubljena.

Sveta Kikilija sahranila je njihova tela zajedno, a onda je i ona izvedena na sud. Posle strašnih muka osuđena je na smrt odsecanjem glave.

Predanje kaže da je prilikom izvršenja smrtne kazne dželat tri puta udario mačem po vratu, no nije mogao da je ubije. Iz rane koju je napravio tekla je krv, a vernici su je prikupljali u marame, sunđere i tkanine. Legenda tvrdi da je ona kasnije lečila sve bolesti.

Tri dana posle toga, mučenica i devica Kikilija je izdahnula. Njene mošti počivaju u Crkvi njenoga imena u Rimu, a sećanje na ovu sveticu praznuje se zajedno sa Valerijanom, Tivurtijem i Maksimom.

Iza ove svetice koja se danas smatra i zaštitnicom crkvenog pojanja i muzike ostala je i pesma koja se danas u crkvama peva kao tropar Svete mučenice Kikilije:

Cicilija verom silna, verom bogata, od zvezda joj vera lepša, skuplja od zlata. Za Gospoda kao za krst sebe prikova, Mladost, radost, brak i počast, Hristu žrtvova. Ništ’ ne može demon ljuti da joj ukrade; Kad joj samo telo osta, Hristu ga dade. I svet sav bi ona dala za ljubav Hristu, I dva sveta s telom svojim i dušu čistu. Takav plamen vera pali, plamen ljubavi.

I. P.