On je govorio o svom doživljaju Gazimestana, navodeći da ga je kao istoričara dugo bunilo odakle arhitekti Aleksandru Deroku ideja o kuli na bojištu i šta je time želeo da poruči.
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić rekao je danas na obeležavanju 25. godišnjice Pogroma srpskog stanovništva sa područja Kosova i Metohije, da je on Kosovo i Metohiju izabrao za svoj zavičaj, iako njegova porodica ne potiče odatle, jer je ono za njega oltar otadžbine.
- Moja porodica su delom Šumadinci, delom iz južne Srbije, nažalost nemam nikoga iz porodice ko potiče sa Kosova i Metohije, ali sam izabrao da Kosovo i Metohiju doživljavam kao zavičaj, taj oltar otadžbine zalivan i krvlju i suzama - rekao je Ristić na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije.
On je govorio o svom doživljaju Gazimestana, navodeći da ga je kao istoričara dugo bunilo odakle arhitekti Aleksandru Deroku ideja o kuli na bojištu i šta je time želeo da poruči.
Podsetio je da nije u pitanju bila bitka koja je podrazumevala osvajanje, odnosno zauzimanje teriotorije, već su se na tom prostoru sukobile dve vojske.
- Moj lični utisak je da je autor pokušao da, u to doba najcrnjeg komunizma, stvori časnu trpezu - stub časne trpeze koji izvire iz tog bojišta i koji se uzdiže - naveo je Ristić i dodao da kada se pogleda kula - na njenom vrhu je uvek nebo.
Ristić je rekao da se za njega kao istoričara istorija deli na period pre prve Kosovske bitke i na period posle nje.
- Imamo pravo i obavezu da znamo i da pamtimo ono što nam se dešavalo. To pravo niko ne može da nam uskrati - ocenio je Ristić. Kako je zaključio, važno je da idemo ka svetu i da svedočimo, a na taj način i da čuvamo sećanje na sopstvene junake i istoriju.
Autor: Dubravka Bošković
