Ovaj preslatki pas bez šape je stanovnik manastrira Tomić: Marija odlučila da obiđe srpsku svetinju, pa oduševila sve na društvenim mrežama: Ove priče mi daju nadu da ćemo opstati kao narod! (Foto)

Ona je priču o ovom manastiru objavila u snimku na Tik Toku.

- Odakle da počnem? Pas me je dočekao u manastiru gde nikada nisam bila, čak nisam ni znala za manastir Tomić do pre nekoliko meseci. Posvećen je Sv. Tomi Apostolu, najlepši manastir koji sam ikada videla u Srbiji. Pas je udomljen od strane sveštenstva, dobila je ime Mučenga, jer je jadna namučena kod njih došla bez jedne noge, te je otac Nikolaj dozvolio da ostane i dao joj ime. I, eto, od toliko srpskih manastira, izaberem baš taj, najlepši. Sa psom ispred da me isprati do oltara gde sam u potpunoj tišini, bez ikoga, slušala liturgiju monahinja - ispričala je ona svoje iskustvo.

Mnogi ljudi ostali su dirnuti ovom pričom o veri i humanosti. "Prelepo", "Neki drugi, lepi svet", "Ove priče mi daju nadu da ćemo opstati kao narod", "Divna si. Ništa nije slučajno", bili su samo neki od komentara ispod ove objave.

Manastir Svetog Apostola Tome, u narodu poznat kao "Tomić", nalazi se u ataru sela Vojska, u opštini Svilajnac, na desnoj obali Morave, kao drugi u nizu manastira Moravske Svete Gore idući nizvodno

Ne postoje pisani podaci o vremenu izgradnje Manastira i ktitoru, ali se smatra da je podignut u vreme vladavine Sv. Despota Stefana Visokog, pred kraj srpske despotovine kad je formiran novi sloj vlastele koji je prema svojim mogućnostima sledio despota Stefana u njegovoj zadužbinarskoj delatnosti, navodi se na sajtu manastira. Nije sačuvana ni osnivačka povelja, ni ktitorska kompozicija, niti kakav ktitorski natpis koji bi svedočio o tačnom periodu izgradnje, odnosno o ktitoru. Manastir je više puta rušen i obnavljan. Skromna građevina Crkve svedoči o skromnim mogućnostima ktitora Manastira kao i obnovitelja, jer je Crkva obnavljana uvek na istim temeljima.

Prvi put se Manastir pominje 1467.god.u tefteru braničevskog subasiluka, pod nazivom "Idin", gde se vidi da je bio jako siromašan - plaćao je porez od samo 20 akci. U vreme sultana Murata, Manastir je postojao i u njemu je živeo samo jedan monah. U biblioteci crkvene opštine sela Vojska čuva se povelja kneza srpskog Aleksandra u kojoj se pominje da Manastir poseduje više hektara šume.

Obnova Manastira Tomić počela je tek u oslobođenoj Srbiji 1840.godiine, kada je na temeljima srušene Crkve podignuta nova, od drveta. Krov Crkve je bio od lubove kore. Već 1860. godine, popravkom Manastira srušena je drvena Crkva, i sazidana nova od kamena. Zatim, 1922. godine Crkva Manastira Tomić je ozidana u obliku jednobrodne bazilike, sa jednooltarskom apsidom i običnim krovom na dve vode, bez kubeta. Crkva je bila duzine 10 metara, širine 5 metara i visine 7 metara. Unutrašnjost Crkve bila je jednostavna, bez živopisa. Sudeći po natpisu urezanom na kamenom stubu Svetog Prestola Crkve, pretpostavlja se da je Crkva osvećena 1912. godine, navodi se na sajtu manastira.

U početku je Manastir Sv. Apostola Tome bio muški manastir, koji je zbog skromnih mogućnosti i položaja uvek bio pustinjskog tipa, sa jednim monahom ili malobrojnim bratstvom. U nekim periodima je čak bio i parohijska Crkva obližnjim selima Vojski i Rajkincu, tako da su ga meštani popravljali i obnavljali, ali samo delimično.

Ovde boravi i duhovnik otac Nikolaj koji je posle požara 2004. godine došao u manastir, uzdižući ga zajedno sa sestrinstvom.

Autor: Iva Besarabić