Ukoliko očešete ili udarite nečiji automobil prilikom uparkiravanja ili isparkiravanja vozila i odete sa lica mesta, a da se niste javili policiji ili vlasniku kom ste naneli štetu, možete da očekujete poziv iz prekršajnog suda. Advokat Ozren Slović ispričao je da vozač koji ode sa lica mesta i ne prijavi štetu može da dobije kaznu od 10.000 do 20.000 dinara i dva kaznena poena.
"Lice koje je udarilo ili očešalo automobil na parkingu i otišlo sa lica mesta bez da se javilo ili pozvalo vlasnika ili policiju je u prekršaju i protiv tog lica će se pokrenuti prekršajni postupak", započeo je razgovor naš sagovornik.
Istakao je i da će vrlo verovatno i osiguravajuća kuća pokušati da se regresira od njega.
"To je sve naravno pod pretpostavkom da možete identifikovati vozilo koje vas je udarilo. To se najčešće može učiniti dobijanjem snimaka sa nadzorne kamere, ali neretko je to i svedočenje očevidaca, fotografijama očevidaca koji su bili prisutni", naveo je advokat.
Objasnio je da je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predvideo šta je potrebno da se uradi u pomenutoj situaciji.
"U ovakvim situacijama, ako je nastala samo manja šteta, a vlasnik vozila koje je oštećeno nije tu i nemate mogućnost da mu ostavite podatke o polisi, dužni ste da obavestite policiju i dostavite potrebne podatke", kazao je Slović.
Ukoliko to ne učinite, predviđena je kazna od 10.000 do 20.000 dinara i dva kaznena poena, kako je naveo sagovornik.
"Postupak regresa osiguravajućeg društva protiv tog lica podrazumeva utuživanje u visini isplaćene naknade štete na vozilu", zaključio je razgovor advokat Ozren Slović.
Podsetimo, evo kome da se obratite ako neko nepoznat parkira na vašem parking mestu. Advokatica Sanja Slović je objasnila da se podnosi tužba za smetanje poseda u parničnom sudu.
"Tužba se podnosi u roku od 30 dana od poslednjeg smetanja poseda. Moram da napomenem da se dokazuje čiji je automobil i u kom trenutku se parkirao u tom mestu jer je za sud najbitniji momenat dokazivanja ko je izvršio smetanje, kada i na koji način. U takvom postupku se na kraju donosi presuda kojom se nalaže tom licu da prestane da vrši smetanje poseda. Istom presudom se donosi i zabrana da se vrši smetanje. Taj postupak bi trebalo da bude hitan ali najčešće ne bude", kazala je ranije advokatica.
Prema njenim rečima, najvažnije je da presuda postane što pre izvršna kako bi lice koje je tužilo, u slučaju da mu opet neko ometa posed, moglo preko izvršitelja da zahteva da se lice koje je nepropisno parkiralo ukloni sa garažnog mesta.
"Izvršitelji tad mogu da reaguju u saradnji sa drugim državnim organima kao i u slučaju kad treba da uđu u stan koji je predmet izvršenja", navela je ranije advokatica Sanja Slović.
Autor: Jovana Nerić
