Anastasov kaže da je godina možda i malo ispod proseka, oko 5.000 tona šarana ove godine i između 2.500 i 3.000 tona pastrmke. Što se tiče tendencija cena, one su u padu i to se vidi i u slučaju velikih trgovinskih lanaca koji u lifletima već nude jeftiniju ribu.
- Više je razloga za to. Ove godine imamo manje praznika koji su posni (manje slava pada u sredu i petak), zbog čega će i potrošnja biti manja. S druge strane, od korone se i slave drugačije praznuju i generalno se kupuje manje ribe. Zato imamo i manju distribuciju i potrošnju i to se odmah oseti na cenama. U ribarstvu situacija nije ništa bolja u odnosu na ranije godine, s tim što se sada suočavaju još i sa većim cenama inputa, a imaju i troškove za vodoprivredne naknade koje nema nijedna zemlja u regionu — kaže on.
- Subvencije nismo dobili ni prošle godine,a ni ove nije raspisan javni poziv i nemamo odgovor zašto je to tako. U našem resornom ministarstvu se malo ljudi bavi ribarstvom, što takođe govori o tome koliko im je važan ovaj sektor. Suočeni smo sa udarima konkurencije iz regiona koja ima suficit u proizvodnji upravo zahvaljujući subvencijama i nije im problem da spuste cenu. Zato neki naši lanci uvoze poluproizvode ili smrznutu ribu poput pastrmke iz Bosne i Hercegovine, Turske, Albanije ili Crne Gore. Jednostavno je sve to demotivišuće - kaže Anastasov.
Kao što smo više puta pominjali, to je razlog da su ribnjačke površine sa 11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara i dalje su u padu. Iako je u svetu tendencija da se ribarska proizvodnja pospešuje na svaki način, to kod nas nije tako, zbog čega je sve manje ribe koja se čuva u otvorenim vodama.
- U odnosu na letnji period, cena šarana je pala za 15 odsto. I u odnosu na prošlu godinu su cene niže. Postoje razlike u cenama između ribarnica koje žive samo od ovog posla i velikih lanaca koji se takmiče ko će ponuditi nižu cenu šarana, a u stvari računaju da na taj način privuku kupce i prodaju drugu robu. Ribarnice se zato snalaze otvarajući i ketering, odnosno uslužno pečenje ribe, što iziskuje velika ulaganja i angažovanje dodatne radne snage - kaže sagovornik iz Grupacije za ribarstvo.
Foto: Pixabay.com
Ono što je važno kupcima jeste da je na tržištu trenutno uglavnom domaća riba, posebno šaran, kao najprodavaniji, i da je kvalitet nesporan, što tvrde, u ribarnicama kupci prepoznaju.
Kako za kažu u jednoj ribarnici na Vidikovcu, cene se nisu menjale od leta i verovatno neće ni pred post. Kupci već sada nabavljaju zalihe, posebno smrznute ribe poput oslića i skuše, kako bi se osigurali od eventualnog poskupljenja.
- Imamo sve vrste sveže ribe i osim šarana, prodaje se dobro i orada, dimljena pastrmka i brancin. Naravno i sve vrste smrznute ribe - kažu u ribarnici i dodaju da je situacija slična i kada je reč o pripremljenoj ribi, jer uslužno pečenje posebno u vreme praznika kupci uglavnom plaćaju.
- Pečenje se naplaćuje od 250 do 300 dinara po kilogramu ukoliko kupe ribu u našoj ribarnici, a imamo i sve vrste pečene ribe, koja je, naravno, skuplja. Tako je kilogram pripremljenih papalina 1.700 dinara, skuše 1.800, koliko košta i orada. Dimljeni šaran je 2.500, kotleti soma 1.900, a lignje 1.500 dinara po kilogramu.
Autor: Aleksandra Aras
