Deca koja su znatiželjna i vole da uče su neprocenjiva na tržištu rada jer donose inovativne ideje...
Osobine koje su zaista važne za životni uspeh ne zahtevaju savršenstvo - ali zahtevaju ovo.
Ispred škole ste i čekate dete da ga pokupite nakon nastave. Mama s desne strane ponosno priča o sinu koji ima sve petice. Mama s leve strane detaljno opisuje kako je njena ćerka prezaposlena vanškolskim aktivnostima da jedva nađe vremena za spavanje. Vaše dete nema savršene ocene i ne možete da se ne zapitate – propušta li nešto ključno?
Šta ako vaše dete nema ,,ono nešto"? Šta ako, kao većina dece, blista u nekim oblastima, a u drugim se muči? Možda nema velike šanse za stipendiju na fakultetu, ali znači li to da neće biti uspešno?
Naravno da ne! Jer vaše dete ima nešto još važnije. Prema istraživanju Američkog psihološkog udruženja (APA), ličnost deteta daleko je bolji pokazatelj budućeg uspeha od samih ocena.
Šest osobina koje svako dete treba da ima – i zašto ne mora imati savršene ocene da bi bilo srećno:
1. Emocionalna otpornost
Malo više truda za dobre ocene pomaže deci da razviju upornost, osobinu koja je sve ređa u današnjoj kulturi ,,prava na uspeh". Deca koja odrastaju uz pohvale poput "ti si genijalac!" često se teže nose sa izazovima – kada naiđu na teže gradivo, brzo odustaju jer misle da inteligencija dolazi sama po sebi, a ne kroz trud.
Učiteljica Lora Lifšic ističe: ,,Roditelji su pod velikim pritiskom – školski sistem postavlja visoke zahteve, a mi se trudimo pomoći svojoj deci da uspeju. Upadamo u zamku i čini se da smo osuđeni bez obzira na to što radimo. Svi težimo istoj zlatnoj zvezdi, ali mnogi ne žele prihvatiti alternativne puteve ako je ta zvezda predaleko."
Otpornost znači ne odustati kad nešto ne ide odmah. Umesto da dete hvalite samo za rezultat, pohvalite njegov trud i upornost – to mu pomaže da razvije zdrav odnos prema učenju.
2. Intelektualna radoznalost
Deca koja su znatiželjna i vole da uče su neprocenjiva na tržištu rada jer donose inovativne ideje. Velike firme traže ljude koji razmišljaju izvan okvira i ne boje se eksperimentisati.
Prema APA istraživanju, važno je prepoznati kako dete najbolje uči. Ako je kinestetički tip, možda će bolje usvajati gradivo kroz praktične aktivnosti, poput posete muzeju. Vizuelni tipovi mogu uživati u čitanju ili pravljenju kreativnih projekata vezanih uz ono što uče.
3. Otvorenost za učenje
Profesori često kažu kako brucoši dolaze s uverenjem da ,,već sve znaju", jer su srednjoškolski programi nabijeni gradivom, ali bez dubljeg razumevanja. No, pravi učenici su oni koji shvataju da uvek ima prostora za rast.
Roditelji mogu podsticati ovakav stav kroz porodične razgovore u kojima svako može izneti mišljenje bez osuđivanja. Parenting stručnjakinja Mia Von Ša predlaže: ,,Pomozite deci da razbiju vlastite predrasude – neka pokušaju zamisliti svet iz perspektive druge osobe, osobe iz druge kulture ili nekoga s invaliditetom. Mogu čak i doslovno promeniti perspektivu – penjati se na ormar i gledati prostoriju odozgo!"
4. Dobrota
Vaše dete ne mora s 12 godina voditi humanitarnu organizaciju da bi činilo razliku. Ako ima širok krug prijatelja koji mu veruju i kojima pomaže, to je već ogroman doprinos.
Podstičite ga na društveno korisne aktivnosti, bilo kroz volontiranje ili jednostavno kroz pomaganje prijateljima i porodici. Svaka gesta ljubaznosti vredna je prepoznavanja.
5. Samodisciplina
Polako i postojano pobedjuje u trci. Deca koja uče iz svojih grešaka i znaju kako organizovati vreme imaju veliku prednost.
Istraživanja objavljena u časopisu Psychological Science pokazala su da trud i disciplina imaju veći uticaj na školski uspeh od samog IQ-a. Redovno učenje s pauzama i zabavne metode mogu učiniti obrazovni proces efikasnijim.
6. Samopouzdanje
Prilikom prijema na fakultet ili zapošljavanja, niko neće tražiti od deteta da recituje Hamleta ili reši složenu jednčadžbu iz matematike. Ali tražiće nekoga ko može da radi samostalno i u timu, ko veruje u sebe i zna kako da uči.
Podstičite dete da samo komunicira s učiteljima i ostalim autoritetima. Možete čak vežbati s njim simulirane razgovore za buduće prijemne ispite i razgovore za posao – to će mu pomoći da se oseća sigurnije u sebe, savetuje Your Tango.
Autor: Dubravka Bošković
