Velike ili zimske Zadušnice ove godine se obeležavaju 22. februara. Veruje se da tada Sveti Petar otvara grobove, a plamen sveće osvetljava put pokojnicima do narednih Velikih Zadušnica, a molitva pomaže isceljenju njihove duše.
Zadušnice uvek padaju u subotu, sedmicu uoči početka Vaskršnjeg posta, najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, ali uvek u subotu. To je ujedno i poslednji vikend pre Vaskrsa kada se jede meso.
Ako niste u mogućnosti da posetite grobove svojih bližnjih, možete upaliti sveću u crkvi i pomoliti se za njihove duše.
Običaj vernika u mnogim mestima je da na taj praznik iznose hranu na groblja. Hrana se deli sa ljudima koji posećuju grob, uz pominjanje za spas duše pokojnika. Običaj je i da sveštenik drži opelo upokojenima, a tada ukućani uzimaju pokoje zrno i bacaju ga na zemlju uz reči “Večnaja pamjat, laka mu zemlja”.
U mnogim krajevima Srbije vlada običaj da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Taj praznik se nikada ne obeležava u vreme posta ili posne dane. Tada se peku kolači od belog brašna, prosfore, iznosi se rakija, vino, pivo, voda, a u nekim krajevima i žito.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica.
Takođe, postoji verovanje da će, ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi godinu dana biti u mraku. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, red je da se ponudi hranom iako je tuđ, jer se na taj dan niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ukoliko se na Zadušnice neko na groblju odbije ili otera od groba.
Autor: Snežana Milovanov
