Kultura zaštite intelektualne svojine, od ideja do konkretnih tehničkih rešenja, predstavlja osnov ekonomije znanja, a posebno industrije.
Zato će država učiniti sve da unapredi stanje u ovoj oblasti, kako bi nacionalni sistem zaštite intelektualne svojine, postao vidljiv i značajan deo nacionalnog inovacionog ekosistema Srbije, rekao je Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj
On je, povodom Svetskog dana intelektualne svojine, poručio da je zadatak države da sistemski radi na motivisanju mladih istraživača, preduzetnika, ali i industrijskih kompanija da razmišljaju o zaštiti svojih ideja i da shvate da je znanje roba.
- Znanje je roba najvišeg mogućeg kvaliteta, ali znanje samo po sebi nije dovoljno - ono treba da bude pretvoreno u proizvod i plasirano na tržište - rekao je Popović.
Foto: Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj
On je, obraćajući se prisutnima u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, naglasio da je zaštita intelektualne svojine sastavni deo inovacionog ekosistema Srbije.
- Inovaciju nije dovoljno samo finansirati, inovacija mora da se štiti, da se autorstvo podigne na najviši mogući nivo, da se ono ceni i priznaje od strane društva, i adekvatno društveno pozicionira - rekao je Popović.
On je ocenio da Srbija može da bude ponosna na svoju istoriju u oblasti intelektualne svojine, podsetivši da je još davne 1883. godine Kraljevina Srbija učestvovala u međunarodnim telima koja su se bavila zaštitom "jedinstvenih ideja i proizvoda talentovanih pojedinaca".
Foto: Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj
- Za dve godine, 2020, proslavićemo 100 godina od osnivanja zavoda za intelektualnu svojinu, u čijem upravnom odboru je sedeo i Milutin Milanković - rekao je Popović.
On je objasnio da pored vrhunske nauke, Srbija mora da razvija jako, kreativno i inovativno inženjerstvo, i da taj proces meri inženjerskim dostignućima, odnosno inovacijama prevedenim u patente.
