Državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović, na edukativnom skupu koji je okupio lekare iz regiona koji se bave tim zdravstvenim problemom, rekao je da će RFZO i Centralna komisija na predlog reopubliččkih stručnih komisuija podržati da se novi lekovi za plućnu hipertenziju stave na pozitivnu listu lekova.

- Ono što je takođe veoma bitno Beograd će postati jedan od retkih regionalnih centara gde će se raditi nove metode lečenja plućne hipertenzij - rekao je Mahmutović.

Plućna hipertenzija pogađa uglavnom mlade, češće žene nego muškarce. Karakterišu je konstantan umor, kratak dah, otečeni zglobova nogu, bolova u grudima, vrtoglavice, malaksalost.

Direktor KCS Milika Ašanin istakao je da je u Srbiji od 2011. godine formiran Nacionalni registar za pacijente sa plućom hipertenzijom, te da su samo tri centra u Srbiji osposobljena da dijagnostikuju tu bolest i kasnije leče pacijente.

- U ovom trenutrku u Srbiji ima oko 350 pacijenata sa plućnom hipertenzijom a dve trećine tih bolesnika, oko 200, se leče i prate u KCS - pojasnio je Ašanin.

Bolest se teško i obično kasno dijagnostikuje. Ssto se ranije otkrije pacijenti imaju veće šanse za dugovečniji i bolji život.

Koordinator Nacionalnog registra za plucnu hipertenziju prof. Arsen Ristić ukazao je da je za lečenje plućne hipertenzije neophodan multidisciplinarni tim sastavljen od kardiologa, pulmologa, kliničkih imunologa, reumatiologa, grudnih hirurga.

On je naglasio da je zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i RFZO pacijentima sa post-tromboembolijskom hipertenzijom pluća omogućeno da da na operaciju idu u Nemačku kod čuvenog prof. Ekharda Majera.

Kako kaži na obuku u nemački poslati su hirurzi i anesteziolozi kako bi ovu proceduru doveli u Beograd. Danijela Pešić sa plućnom hipertenzijom bori se od malih nogu. Kaže da se zahvaljujući napretku medicine u poslednje dve godine njen život promenio. Nada se dobrim vestima od RFZO i Ministarstva zdravlja i da će se na pozitivnu listu uskoro uvesti savremena terapija.