Dugoočekivano spajanje srpske i mađarske železničke mreže ulazi u finalnu fazu. Prema najnovijim najavama zvaničnika obe zemlje, brza pruga Beograd–Budimpešta uskoro počinje sa radom, donoseći revoluciju u putničkom i teretnom saobraćaju između dve prestonice.
Evo kako će izgledati putovanje, koliko će koštati i šta je do sada urađeno na terenu.
Datumi otvaranja: Teretni u februaru, putnici u martu
Prvi vozovi Beograd - Budimpešta koji će proći kompletnom trasom biće teretni. Ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, najavio je da će teretni saobraćaj početi već 27. februara.
Kada je reč o putničkom saobraćaju, građani će moći da koriste brzu prugu od sredine marta. Mađarska strana je precizirala da je početak putničkog saobraćaja planiran za 14. mart.
Brzina, vreme i cena
Nova pruga je projektovana kao dvokolosečna i elektrifikovana, namenjena mešovitom saobraćaju. Ključna prednost za putnike biće drastično smanjenje vremena putovanja i konkurentna cena:
• Vreme putovanja: Vožnja od Beograda do Budimpešte trajaće 3 sata i 15 minuta. Poređenja radi, rekonstrukcija je na mađarskoj strani skratila putovanje do granice za više od sat i po.
• Cena karte: Prema rečima ministarke Sofronijević, karta će koštati 32 evra u dinarskoj protivvrednosti.
• Brzina: Na srpskom delu pruge, vozovi će se kretati brzinama do 200 kilometara na čas. Mađarska strana je svoj deo pruge, od Budimpešte do Kelebije, uspešno testirala za brzine do 160 kilometara na čas, potvrđujući da su pruga i kontaktna mreža bezbedni za taj tempo.
Srpska deonica pruge duga je 183,1 kilometar i već je operativna na potezu od Beograda do Subotice
Kako izgleda infrastruktura?
Srpska deonica pruge duga je 183,1 kilometar i već je operativna na potezu od Beograda do Subotice (otvorena u oktobru 2025). Na mađarskoj strani, od Šorokšara do Kelebije, izgrađena su dva potpuno nova koloseka i nova mreža nadzemne električne energije, dok su sve železničke stanice i pešački prelazi modernizovani.
Testiranja su obavljena specijalnim mernim vozovima, a dinamička ispitivanja su potvrdila stabilnost sistema pri velikim brzinama.
Ovaj projekat, deo globalne inicijative "Pojas i put", ocenjuje se kao jedan od najvažnijih infrastrukturnih poduhvata u regionu, koji će povećati konkurentnost železnice u odnosu na drumski i avio-saobraćaj.
Autor: S.M.
