Veliki četvrtak zauzima posebno mesto u hrišćanskom kalendaru, označavajući trenutak kada je Isus Hrist priredio događaje koji su oblikovali temelje hrišćanske tradicije.
Tog dana, prema Bibliji, pozvao je svoje učenike u kuću Svetog Jovana Bogoslova na Sionskoj Gornici. Tu je pre večere simbolično oprao noge svojim sledbenicima, pokazujući im primer istinske bratske ljubavi i služenja jedni drugima. Upravo na ovom mestu održana je Tajna večera – trenutak u kojem je ustanovio Sveto pričešće, pozivajući vernike da se sećaju njegove žrtve kroz hleb i vino.
Tajna večera se odigrala neposredno pred Pashu, jevrejski praznik koji slavi oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva. Večera je bila „tajna“ jer je na njoj Isus ustanovio Svetu tajnu pričešća. Dok je lomio hleb i podizao čašu sa vinom, rekao je učenicima: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje. Pijte iz ove čaše svi; jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“. Tog istog večernjeg časa Isus je svojim sledbenicima oprao noge i zapovedio im: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“.
Veliki četvrtak je takođe dan kada je Isus iskusio izdaju i odanost u isto vreme. Juda Iskariotski ga je predao poljubcem, dok je Petar, kasnije prvi papa, tri puta javno zanijekao svog učitelja, što simbolizuje iskušenja i slabosti ljudske prirode u susretu sa verom i odanošću.
Na Veliki četvrtak se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se u crkvama obavlja samo deset puta godišnje. Vernici koji poštuju pravila Vaskršnjeg posta pričešćuju se i učestvuju u bogosluženjima, nastojeći da svoj život približe učenju Hristovom.
Po narodnom verovanju, svako dobro delo učinjeno na ovaj dan pred Bogom višestruko se umnožava. Zbog toga je običaj činiti što više dobrih dela, pomagati bližnjima i širiti ljubav i mir u zajednici. Vernici veruju da upravo ove akcije donose posebne blagoslove i duhovno osnaženje, jer Veliki četvrtak simbolizuje i sećanje na žrtvu, i priliku da se kroz dela iskaže vera i ljubav prema drugima.
Autor: D.Bošković
