Svi Đurđevdanski obilaji obavljaju se pre zore, pa iz tog razloga Srbi odlaze na đurđevdanski uranak u prirodu, najčešće u blizini reka.
Za đurđevdanski uranak, priprema se jelo i piće, a nekada je obavezno bilo jagnje na ražnju. Podsećamo da ove godine Đurđevdan "pada" u sredu, tako da se jede samo posna hrana.
Ljudi koji su zaduženi za pripremu gozbe, na uranak odu ranije, tako da sve bude spremno kada ostali stignu.
Običaj je da se na uranku mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".
Veruje se da nije dobro spavati na Đurđevdan, kako vas glava ne bi bolela. Ukoliko se ipak desi da neko preko dana zaspe, spavao je i na Markovdan, na tom istom mestu, kako bi "zasutavio glavobolju".
Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".
Autor: A.A.
