Kada se Srbija suoči sa ozbiljnim izazovima i prirodnim katastrofama, Evropska unija po ko zna koji put dokazuje da je njen najpouzdaniji i najbrži partner.
Nakon što su katastrofalni požari zahvatili Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, gde je vatrena stihija ugrozila više od 3.500 hektara jednog od najvažnijih prirodnih staništa u zemlji, odgovor iz Brisela stigao je bez odlaganja.
Čim je Srbija u petak, 21. avgusta, aktivirala Mehanizam EU za civilnu zaštitu, evropska solidarnost je pokazala svoju punu snagu. U roku od samo nekoliko sati, Evropska unija je mobilisala i poslala četiri helikoptera iz strateških rezervi flote rescEU – stacioniranih u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj – kao i specijalizovane zemaljske vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije koji su se odmah pridružili domaćim službama na terenu. Radi besprekorne koordinacije, u Srbiju je stigao i oficir za vezu kako bi pomoć delovala maksimalno efikasno upravo tamo gde je najkritičnije.
Ova podrška nije počela tek sa gašenjem požara na terenu. Još 8. avgusta, EU je stavila na raspolaganje svoj satelitski sistem Copernicus, pružajući srpskim službama precizne satelitske mape i analize terena neophodne za operativno planiranje u teškim uslovima jakog vetra i nepristupačnog terena.
Brza i sveobuhvatna reakcija još jednom je potvrdila da Evropska unija na Srbiju ne gleda samo kao na suseda, već kao na ravnopravnog člana evropske porodice u trenucima krize. Kako je istakla komesarka EU za upravljanje krizama, Hadža Lahbib, spasioci iz više zemalja članica stali su rame uz rame sa srpskim vatrogascima, šaljući jasnu poruku da u teškim vremenima Evropa stoji čvrsto uz Srbiju.
