Kada se drugi povuku, oni kreću napred: Fondacija Mozzart uz dobrovoljne vatrogasce Srbije

U danima kada su požari zahvatili različite delove Srbije, njihova požrtvovanost ponovo je pokazala koliko su važni oni koji svoje vreme, snagu i znanje nesebično stavljaju u službu drugih. Među onima koji su poslednjih dana bili na terenu bili su i dobrovoljni vatrogasci uključeni u gašenje požara u Deliblatskoj peščari, gde je borba sa vatrenom stihijom još jednom pokazala koliko su u ovakvim trenucima važni svaka pomoć, svaka ruka i svaki čovek koji je spreman da stane na prvu liniju odbrane.

Upravo sa željom da pruži konkretnu podršku ljudima koji neposredno učestvuju u zaštiti života, imovine i prirodnih dobara, Fondacija Mozzart uputila je donaciju Vatrogasnom savezu Srbije, namenjenu potrebama dobrovoljnih vatrogasnih društava.

Dobrovoljni vatrogasci važan su deo sistema zaštite i spasavanja, a njihov angažman u vanrednim situacijama često podrazumeva dugotrajan i iscrpljujući rad u izuzetno zahtevnim i rizičnim uslovima. Kada se nađu pred vatrom, nema mnogo vremena za razmišljanje. Tu su dim koji otežava svaki udah, visoka temperatura, nepredvidiv smer vetra i borba da se plamen zaustavi pre nego što odnese još više. Na pitanje šta zapravo znači biti dobrovoljni vatrogasac, Dušan Jovanović komandir Dobrovoljno vatrogasnog društva Matica iz Zemuna se najpre osmehne. Kaže da je teško pronaći dovoljno reči za odgovor, ali da bi sve ipak moglo da stane u jednu jednostavnu rečenicu da su to humani ljudi velikog srca, koji sebe nesebično daju i ne traže ništa zauzvrat.

„Tu smo kada je najteže i uvek smo spremni svima da pomognemo. Apsolutno nas ne zanima ko je koje nacionalnosti ili veroispovesti, jer smo tu za sve. Svi su ljudi isti, svi su vredni i tu smo da pomognemo našim sugrađanima, da zaštitimo njihove živote i imovinu“, ističe komandir Jovanović.

Borba sa vatrom, dodaje, daleko je od jednostavne. Ona zahteva snagu, energiju, koncentraciju i spremnost da se izdrži onda kada su uslovi najteži. Posle dugih sati na terenu, kada se umor uvuče u svaki pokret, ostaje samo jedna misao – da vatra mora biti zaustavljena i da iza njih neko mora ostati bezbedan.

„Kada se sve sabere, borba protiv požara na terenu jeste teška i iziskuje mnogo snage, energije i koncentracije, ali ono što je najbitnije jeste da ni u jednom trenutku ne ostajemo sa pitanjem da li treba ili ne treba nastaviti borbu. Lica ljudi kojima pomognemo uvek nas podstiču da budemo još jači, izdržljiviji i spremniji za svaku narednu borbu“, kaže Dušan.

A među vatrogascima, bez obzira na granice, udaljenosti i različite uniforme, postoji nešto što je teško objasniti onima koji nikada nisu osetili težinu tog poziva – posebno bratstvo.

„Vatrogasci su jedan poseban sloj društva. Nije bitno gde se nalazimo, u kojoj državi ili na kom kontinentu – dva vatrogasca kada se nađu, uvek su spremni da pomognu jedan drugom i da posvete vreme i pažnju jedan drugom. To je neko posebno bratstvo koje mogu da razumeju samo vatrogasci“, dodaje on.

Vatrogasni savez Srbije danas okuplja više od 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava i više od 4.000 dobrovoljnih vatrogasaca, raspoređenih u gradovima, selima i naseljenim mestima širom zemlje. Upravo zbog njihove široke mreže i spremnosti da se odazovu tamo gde je pomoć potrebna, podrška njihovom radu ima poseban značaj.

Predsednik Vatrogasnog saveza Srbije Dragan Ćapin istakao je da je pomoć Fondacije Mozzart od velikog značaja za dobrovoljna vatrogasna društva.

„Donacija Fondacije Mozzart su sredstva koja nama mnogo znače. Ovim putem pozivam i sve društveno odgovorne kompanije da slede ovaj primer, jer su za nas ova sredstva od neuporedivog značaja. Godinama nismo dobijali nikakva sredstva i ovo je jedna od najvećih donacija koje su nam upućene“, rekao je Ćapin.

On je posebno ukazao i na jedan od najvećih izazova sa kojima se dobrovoljna vatrogasna društva suočavaju – zastarelu opremu i vozila.

„Moram da napomenem da bi nam najviše značila donacija vozila, jer su sva vozila koja imamo stara više od 40 godina i upravo bi nam takva pomoć bila najznačajnija“, dodao je predsednik Vatrogasnog saveza Srbije.

U trenutku kada vatra može za nekoliko minuta da promeni nečiji život, pomoć onima koji prvi kreću u njeno srce dobija posebno značenje. Požar u Deliblatskoj peščari i brojne druge vatrene stihije koje su poslednjih dana zahvatile Srbiju još jednom su podsetile koliko je tanka linija između katastrofe i spasa – i koliko često na toj liniji stoje ljudi koji za svoj trud ne očekuju ništa osim prilike da nekome pomognu. Zato donacija Fondacije Mozzart nije samo podrška jednom savezu i njegovim društvima – ona je podrška ljudima koji biraju da budu tamo gde je najopasnije, kako bi neko drugi mogao da bude bezbedan.

Jer dok se pred njima širi plamen, dobrovoljni vatrogasci ne pitaju kome treba pomoći. Oni jednostavno kreću. Nekada je upravo to najveći oblik humanosti – imati dovoljno hrabrosti da, kada je drugome najteže, ne okreneš glavu, već pružiš ruku.

Autor: D.S.