Dr Čirag D, interventni kardiolog iz bolnice "Aster Whitefield" u Bangaloru, objašnjava šta bi trebalo uraditi u prvih pet minuta od pojave simptoma i koje greške mogu da ugroze život.
Prvi minuti srčanog udara su presudni, a pravilna reakcija može drastično da smanji rizik od trajnog oštećenja srca ili smrtnog ishoda. Ugrušak blokira koronarnu arteriju i ostavlja deo srčanog mišića bez kiseonika - što duže prekid traje, oštećenje je veće, piše Onlymyhealth.
Kako prepoznati srčani udar?
Srčani udar ne počinje uvek iznenadnim, jakim bolom u grudima.
Glavni znak: Pritisak, stezanje ili težina u sredini grudnog koša. Bol se može širiti u levu ili obe ruke, rame, vrat, vilicu i leđa, a prate ga otežano disanje, hladan znoj, mučnina, povraćanje ili vrtoglavica.
Netipični simptomi (žene, stariji i dijabetičari): Kod ovih grupa srčani udar može proteći potpuno bez bola u grudima. Umesto toga javljaju se izražen umor, nedostatak vazduha ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, što se često pogrešno zamenjuje sa običnim problemima sa varenjem.
Prvi minut: Poziv u pomoć i najveće greške
Čekanje da tegobe prođu same od sebe“p može biti fatalno.
Šta učiniti: Odmah prekinite svaku aktivnost i pozovite Hitnu pomoć na broj 194.
Šta nikako ne raditi: Nemojte pokušavati da ublažite bol hodanjem i nikada nemojte sami voziti do bolnice. Medicinski tim može započeti spasonosno zbrinjavanje već tokom transporta.
Od drugog do trećeg minuta: Mirovanje i priprema
Zauzmite poluuspravan položaj, oslonite leđa i olabavite tesnu odeću.
Izbegavajte napor i ostanite smireni.
Ako ste sami: Otključajte ulazna vrata i obavestite nekoga od bližnjih.
Zabeležite tačno vreme početka simptoma, jer je taj podatak ključan lekarima za izbor lečenja.
Od četvrtog do petog minuta: Dilema oko aspirina
Aspirin može usporiti stvaranje ugruška (preporučuje se žvakanje 162–325 mg radi bržeg dejstva), ali nije bezbedan za svakoga.
Izbegavajte ga u slučaju alergija, poremećaja krvarenja ili ako je lekar zabranio njegovu upotrebu.
Najsigurnije je da pratite uputstva dispečera Hitne pomoći. Zapamtite: poziv za pomoć uvek ima apsolutnu prednost nad uzimanjem leka.
Šta ako osoba izgubi svest?
Ako se osoba u vašoj blizini iznenada sruši, izgubi svest i ne diše normalno:
Odmah pozovite Hitnu pomoć.
Započnite reanimaciju: snažno i brzo pritiskajte sredinu grudnog koša ritmom od 100 do 120 pritisaka u minuti.
Ako vam je dostupan automatski spoljašnji defibrilator (AED), upotrebite ga i pratite njegova glasovna uputstva.
Autor: D.B.
