Beogradska hitna pomoć ima novog portparola. Mirko Lutovac se na svom zadatku odlično snašao i više nego uspešno nasledio svoju izuzetno zanimljivu i intrigantu koleginicu, Nadu Macuru.

Iako se našao na novom zadatku, mladi bivši fudbaler, u prvim mesecima na poziciji portparola beogradske Hitne pomoći, već je pokazao da je ova pozicija za njega zapravo izazov u kojem se odlično snalazi.

Da li osećate pritisak zbog toga što ste došli na mesto osobe koja je po svemu bila posebna?

- Nada Macura je specifična, popularna, svi je znaju, pa je pritisak bio veći doći na njeno mesto, ali ok je. Ja sam bivši sportista, volim da se nadmećem, imam neki sloj stil, pa videćemo. Ne razmišljam da li ću biti popularniji ili neću, imam svoj stil.

Kako zapravo funkcioniše tako složen i veliki sistem koji je na usluzi više od dva miliona ljudi?

- Prvo pozovete 194, tu se javlja obično naš lekar. Želim da napomenem da se često dešava da nam sugrađani kažu da ih nepitamo za adresu, nego pošaljite ekipu, ali postoje protokoli koje naši lekari moraju da ispune u zavisnosti od situacije. Jako je bitno da predate pravu adresu i tačnu lokaciju. Pogotovo su rubovi grada kritični, gde su brojevi nasumično dati. Bitno je da nam date pravi orijentir i prave podatke. Naš lekar će vas pitati za ime i prezime pacijenta, za adresu, sprat, broj stana, tegobe, da li diše, da li ne diše, da li je svestan, o lekovima i to su sve pitanja koja naš lekar mora da postavi kako bi se uradila trijaža poziva, da bi smo znali koliki je stepen hitnosti, da bismo znali koliko je pacijent ugrožen i tako dalje. Morate da odgovorite na pitanja lekara, oni imaju protokole po kojima se ponašaju i da bi adekvatno primili poziv i kako bi ekipa došla na pravu lokaciju i do pravog pacijenta.

Apelujem na građane, ukoliko im treba neki savet lekara, da slobodno pozovu ove brojeve kako bi smo broj 194 rasteretili i oslobodili za hitne intervencije.

Imaju li građani razumevanja za to što živimo u velikom gradu i što vašim ekipama nije uvek lako da dođu do željene destinacije?

- Nama sugrađani najviše zameraju, i žale se da dugo čekaju Hitnu pomoć, ali građani moraju da znaju da mi imamo 21, 22 ekipe na dva, dva i po miliona ljudi. To je prva stvar koju građani treba da imaju u vidu. Drugo, kao u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, i kod nas imaju pozivi red hitnosti. Prvi red hitnosti, kako ih mi zovemo crveni pozivi, su oni najhitniji, na primer saobraćajna nesreća, neko je doživeo infrakt, šlog, ili je došlo do upucavanja, tamo gde je život najugroženiji. To su pozivi gde se maltene iste sekunde šalju vozila. Drugog stepena su neki drugi pozivi, u koje spadaju neke hronične bolesti, međutim, i u tim slučajevima vozila se šalju u najkraćem mogućem roku. Sugrađani često zovu za neke stvari koje nisu pod našom ingerencijom, gde hitna pomoć ne ide, pa se nekada i ljute na nas, ali mi smo hitna medicinska pomoć.

Ima li zloupotrebe od strane građana?

- Najviše imamo problem, kada nam na primer, neko ko je u autobusu na putu ka poslu, vidi nekoga da leži na klupici, oni tada pozivaju 194, kažu nam na toj i toj adresi neki čovek leži bez svest. Kada dođemo, a nemamo detaljnije informacije, tada smo u problemu da pronađemo pacijente. A dešava se da čovek kaže: "Što ste vi došli, samo sam legao da spavam". I zbog takvih poziva, imamo problem, gubimo ekipu, a recimo, negde se desila neka saobraćajna nesreća ili je neko dete teško povređeno, a mi gubimo ekipu zbog takvog poziva, i ne možemo da stignemo na vreme tamo gde smo potrebni. Zbog takve zloupotrebe gde ljudi misle da su obavili svoju dužnost, samo zato što su pozvali hitnu pomoć, mi gubimo lekarsku ekipu, a to nam se dešava više puta u toku dana.

Šta raditi dok ne stigne Hitna pomoć?

- Ako je recimo, pacijent bez svesti, bez disanja, bez pulsa, postoje pitanja na koja morate da odgovorite. Naši lekari će vam dati tačna uputstva šta treba da uradite dok ekipa ne dođe. Ako je recimo pacijent bez pulsa, i bez svesti, ako mu ne pružite reanimaciju odmah, dok naša ekipa na stigne, svaki minut koji prođe dok je pacijent bez svesti, a ne pruži mu se masaža srca, smanjuje mu se za deset posto šansa da preživi. Razumem i sugrađane, koji su u stresnoj situaciji i uplašeni, ali jako je bitno da slušaju naše lekare koji će im dati i objasniti šta da radite i kako da se ponašate dok ne dođe naša lekarska ekipa. Jako je bitno da u toj situaciji budete koliko toliko, onoliko koliko je moguće pribrani, i da se sluša šta naš lekar kaže i da ga poslušate u tome što vas savetuje.

Kolika je potreba za vašim intervencijama u prestonici?

- Naše ekipe su u toku prošle godine obavile nešto više od 91.000 lekarskih intervencija. Od početka ove godine do 31. jula imali smo 52.059 lekarskih intevrencija. Kritični delovi dana su odlazak i dolazak na posao. Negde od sedam do devet ujutru, pa negde od 14 do 16, 17 sati. To su po intenzitetu i po broju poziva najfrekventnija razdoblja.

Da li je posao Hitne pomoći opasan i koji je najzanimljiviji slučaj kog se sećate?

- Posao je opasan. Idemo kod nekoga koga nikada nismo videli, ne znamo šta i ko će da nas sačeka. Jako je opasno, ali na sreću tu su i organi reda. Sa njima zaista imamo dobru saradnju. Do sada nije bilo većih incidenata. Nama je prva briga da zbrinemo pacijenta. A što se tiče nekoga zanimljivog slučaja, bio je jedan u kojem sam i sam učestvovao sa još dvojicom kolega. Naime, čovek je došao u Hitnu pomoć sa "zoljom", ali nas trojica smo ga zaustavili i sprečili da dođe do tragedije, i na kraju je sve ispalo dobro.

Koliko vam znači donacija Skupštine grada Beograda u vidu osam kombija?

- Nama su ta vozila suvo zlato, mnogo nam znače. Samo lekarske ekipe su prošle godine prešle million i 600 hiljada kilometara. A u ovoj godini od 1.januara do 31.jula smo prešli oko 940.000 kilometara. I to samo lekarske ekipe, moram da napomenem. Mi imamo i ekipe za transport i ekipe za hemodijalizu. Naši kombiji se faktički 24 sata gotovo uopšte ne gase. Nama je tih osam kombija koliko je dobio Gradski zavod za hitnu pomoć u Beogradu, kao donacija iz Skupštine grada, stvarno mnogo znače. Bitno je i zbog naše bezbednosti, ali i zbog pacijenata da ti kombiji budu noviji.

Na koji način bi mogli sugrađani da doprinesu još boljem funkcionisanju Hitne pomoći? Mogu li da vam pomognu?

- Sugrađani bi mogli da pomognu tako što će dati prave podatke, da ne zloupotrebljavaju broj 194. Mi ne šaljemo kombi na intervenciju, već šaljemo lekarsku ekipu. Kada pozovu na broj 194, nema potrebe za pretnjama i psovkama, mi smo tu da pomognemo vama, treba da odgovarate na pitanja lekara kratko i jasno i to je najbitnije što možete da uradite.

A.Aras