To je predviđeno Pravilnikom o ishrani učenika koji je ovih dana stupio na snagu, a izradilo ga je Ministarstvo prosvete u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje "DR Milan Jovanović Batut".

Navedene su i namirnice koje se ne preporučuju u ishrani dece, kao što su lisnata testa, pomfrit, gazirani sokovi, slatkiši... Savetnica ministra prosvete Gordana Kosanović kaže da ovim škole dobijaju mogućnost da utiču na razvoj zdravih navika u ishrani kod učenika.

- Naravno, proces promene navika u ishrani je dug i biće neuspešan ukoliko u ovome nemamo podršku roditelja. Nije dovoljno da se samo u školi deca uče zdravim navikama u ishrani, već to moraju da podrže i roditelji kod kuće - kaže Kosanović.

Reč je uglavnom o hrani koju škola nabavlja za decu koja ostaju u produženom boravku.

Novina koja je predviđena Pravilnikom je da škola ima obavezu da se pobrine za decu koja su alergična na određenu vrstu namirnica. Dovoljno je da roditelj dostavi školi medicinsku dokumentaciju i jelovnik koji je sastavio specijalista za oblast ishrane, po kome će se učeniku pripremati ishrana.

- Pravilnikom se jasno propisuje ko organizuje, ko ostvaruje i ko prati ishranu u školi. Za organizaciju ishrane učenika zadužen je direktor i savet roditelja - pojašnjava Kosanović.

Pravilnikom je predviđeno da škola ishranu učenika može da organizuje na više načina - u sopstvenoj kuhinji, da nabavlja od drugih ustanova koje se bave obrazovanjem ili na tenderu od firme koja se bavi keteringom.

- Mali broj škola, njih 20 odsto, ima kuhinje koje su u funkcionalnom stanju i koje zadovoljavaju standarde da mogu da pripremaju hranu. Omogućili smo da te škole koje imaju kuhinje, ali i predškolske ustanove ili učenički i studentski domovi, koji imaju kapacitet da pripremaju veći broj obroka, to mogu da rade i za susednu školu - naglasila je ona.

Ministarstvo prosvete spremno je da pomogne, da obezbedi dostavno vozilo i termos posude u kojima će se dostavljati hrana, kako bi na bezbedniji i sigurniji način deca u školama dobila obroke.

Pravilnik o ishrani učenika u školi sadrži preporuke nutritivne vrednosti, vrste namirnica koje učenici mogu da koriste, količine namirnica prema uzrastima, ali isto tako sadrži preporuke koje namirnice ne treba da budu u ishrani dece.

Škole često izdaju prostor pekarama ili prodavnicama gde učenici mogu da kupe užinu, a najčešće su to baš lisnata peciva, grickalice - nezdrava hrana.

Kosanović kaže da Pravilnik o ishrani "ne proteruje pekare iz škola", ali da uprava škole i roditelji sada imaju mogućnost da prilikom iznajmljivanja prostora zahtevaju od zakupaca da se ne prodaju namirnice koje ne preporučuje Pravilnik ili da one budu u manjoj meri zastupljene.