1316 - Rodjen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610 - Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV (Henri) prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 - Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV (Louis) nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796 - Engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner) uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.

1912 - Umro je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932 - U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948 - Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman (Chaim Weizmann), a premijer David Ben Gurion.

1955 U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Madjarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.

1968 - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija Skajlab I.

1989 - Vodja peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

1991 - Samoubistvo je izvršila Djang Ching (Jiang Qing), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jednog od vodja "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 - Glavnoj ulici u Beogradu, Ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogodjena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, medju kojima je najveći broj dece.

2001 - Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici izmedju Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2003 - Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

2008 - Britanski nacionalni arhiv objavio je više od 1.000 stranica tajnih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) na britanskom nebu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka.

2009 - Evropska komisija je izrekla američkom Intelu, najvećem svetskom proizvođaču mikroprocesora, rekordnu kaznu od 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

2011 - Eksperimentalni avion koji ne troši gorivo već ima solarni pogon, nakon 13 sati leta sleteo je u Brisel. Letelica je projekat švajcarskog avijatičara i lekara Bertrana Pikara, kojom je pilotirao Andre Borsberg.

2013 - Američko Ratno vazduhoplovstvo testiralo je iznad Atlantika bespilotnu letelicu kodnog naziva "X-47B", veličine borbenog aviona. Glavna prednost letelice je što može da sleće i poleće sa nosača aviona, što znači da može biti korišćen širom sveta, bez potrebe da se traži dozvola drugih država za prelet.