Zvanični podaci govore da je brutalni diktator, posramljen porazom u aprilu 1945. godine, pucao sebi u glavu dok je njegova žena popila tabletu cijanida u bunkeru u Berlinu. Njihova tela su brzo spaljena i zakopana. Ali šta ako je to bilo samo da bi se skrenula pažnja dok je firer za to vreme izbavljen kako ne bi pao u ruke Sovjeta? Zvuči neverovatno, ali istoričar Abel Basti je objasnio ovu teoriju uz detaljne pretpostavke u svojoj novoj knjizi koja je objavljena u Argentini pod nazivom „Hitler u izgnanstvu“.

- Postojao je sporazum sa Amerikom da Hitler pobegne kako ne bi dospeo u ruke Rusa - naveo je Basti.  - To je logično naučnicima, vojsci i špijunima koji su kasnije učestvovali u borbi protiv ruskog režima -  dodao je on.

Basti veruje da je Hitler pobegao kroz tunel koji je ispod površine vodio do aerodroma Tempelhof, gde ga je čekao helikopter koji ga je prevezao u Španiju. Prvo je došao do Kanarskih ostrva, pa je nastavio do Argentine gde je živeo deset godina, da bi se nakon toga smestio u Paragvaju gde je bio pod zaštitom diktatora Alfreda Stresnera.

- Bogate porodice koje su mu pomagale tokom godina bile su zadužene za organizovanje njegove sahrane - objasnio je Basti.  - Hitler je sahranjen u podzemnom bunkeru, koji je sada elegantni hotel u gradu Asunsion. Ulaz u bunker je 1973. godine zapečaćen, a četrdesetoro ljudi je došlo da se oprosti od Hitlera. Jedan od onih koji su bili na sahrani je i brazilski vojnik Fernando Nogijera de Arauho koji je ispričao novinarima sve o ceremoniji - Basti nije jedini koji veruje u ovu toriju.

Jedan operativac CIA sa dvadestjednom godinom iskustva na terenu i jedan od elitnih oficira američke obaveštajne službe, Bob Baer, opisao je nešto slično tome u dokumentarnoj seriji pravljenoj za kanal History Channel pod nazivom „Lov na Hitlera“, koja je emitovana 2015. godine.

Baer i njegov tim tvrdili su da su otkrili dokaze da je Hitler pobegao uz pomoć 700 strana objavljenih dokumenata FBI. Među tim dokumentima pronađen je i izveštaj u kom se spominje susret osobe koja se spominje kao Gujdano, a koji je poslat da se sretne sa Hitlerom i njegovom pratnjom (ukupno njih pedeset) čim stignu iz podmornica u Argentinu, dve i po nedelje nakon pada Berlina. Gujdano je bio jedan od četvorice ljudi koji su se sreli sa Hitlerom i njegovom pratnjom kada su podmornicom došli u Argentinu, dve i po nedelje nakon pada Berlina.

- Hitler sa dve žene… doktorom i drugim ljudima kojih je bilo oko pedeset pristigli su na obalu. Oni su u sumrak stigli na ranč na kome će se skrivati. Gujdano je spreman da otkrje i imena trojice ljudi koji su pomagali Hitleru i njegovim ljudima da stignu do ranča. Gujdano je rekao da mu je dato 15 000 dolara zato što je pomagao u ovome, a pošto je shvatio da je samo pitanje vremena kada će Hitler biti uhapšen, on je odlučan u nameri da spere ljagu sa sebe u toj situaciji - piše u dokumentu FBI od 14. avgusta 1945. godine.

Još jedan izveštaj (takođe od 14. avgusta) govori o tome da su nacističke podmornice pristale u Argentinu. Središte FBI počelo je da predaje izveštaje o Adolfu Hitleru javnosti i istraživačima u skladu sa aktom o slobodi informacija 26. aprila 1976. godine u skraćenoj verziji. Prvi dokument broj 65-53615-35 koji je veoma redukovan pušten na sajtu FBI, kompletno je obelodanjen istraživačima 1991. godine i dostupan je već desetak godina u Nacionalnoj arhivi. Javni izveštaji: Ne postoji dokaz da je Hitler umro u Berlinu. Jedan od istraživača je primetio: "Američki vojnici nisu pronašli Hitlerovo telo, niti postoji neki pouzdani očevidac koji tvrdi da je Hitler umro".

Najbolji dokaz nalazi se u Rusiji. Kada je Rusija okupirala Nemačku, navodno Hitlerovo telo je brzo prenešeno u Rusiju i nije pominjano sve do 2009. godine kada je arheolog Nikolas Belatoni dobio dozvolu da izvrši DNK analizu na jednom parčetu kosti lobanje koju su pronašli. Ono što je pronašao, pokrenulo je burne reakcije u krugovima obaveštajnih službi i naučnika. Ostaci koje je analizirao ne pripadaju ni Hitleru niti Evi Braun.

- Kost je bila tanka, a muške kosti su uglavnom čvršće. Šavovi koji povezuju ploče lobanje podudaraju se sa osobom koja je stara preko 40 godina. Belatonijev zaključak fizičkim pregledom ostataka potvrđen je molekularnim i genetskim analizama. Lobanja koju su Sovjeti prikazali kao dokaz Hitlerovog samoubistva pištoljem u stvari pripada neidentifikovanoj ženi.