Boje nam se prikazuju u bezbroj različitih oblika i pojava. Prostim okom čovek može raspoznati barem 2.000 različitih nijansi, a kombinacija različitih boja stvara nam celovitu sliku prostora.

Kad malo bolje razmislimo, većina naših omiljenih crtanih likova je žute boje. Od Simpsona, preko Sunđer Boba Kockalonea, Pikačua, do Minionsa i ptičice Tviti. Jeste li se ikad zapitali zašto?

Prvi razlog je teorija boja, sa kontrastima boje prema boji, svetlo - tamno, toplo - hladno... Najjači je kontrast čistih boja prvog reda žuto - crveno - plavo. Utisak je zvučan, silovit i određen. Narandžasta, zelena i ljubičasta, slabije po svojoj kromatskoj vrednosti od žute, crvene i plave daju i slabiji kontrast, dok je utisak koji stvaraju boje trećeg reda još slabiji.

Takođe, jedan od važnijih kontrasta je komplementarni. Dve svetlosti obojene komplementarnim bojama pomešane daju belu svetlost. Stavljene jedna uz drugu, one se međusobno pojačavaju, dok pomešane poništavaju jedna drugu.

Komplementarni parovi su: žuto - ljubičasto, žutonarandžasto - plavoljubičasto, narandžasto - plavo, crvenonarandžasto - plavozeleno, crveno - zeleno, crvenoljubičasto - žutozeleno.

Drugi razlog je RGB model boja. O čemu je reč? Koristi se u televizijskim serijama i filmovima, a sastoji se od tri primarne boje - crvene (Red), zelene (Green) i plave(Blue). Miješanjem te tri boje dobivaju se sekundarne i tercijarne. RGB model je aditivni, svjetlosni model miješanja boja i u tom se modelu žuta zapravo podudara s plavom.

Treći razlog je psihologija boja, na koju naše oči nesvesno reaguju. Dokazano je da različito reagujemo na određene boje i da one kod nas izazivaju različita emocionalna stanja. Žuta boja nam brzo zapne za oko i povezana je sa srećom i energijom, a i većina daltonista prepozna žutu.