Deo moštiju ovog sveca danas se čuva u manastiru Podvrh, u blizini Bijelog Polja kraj reke Bistrice. SPC ga slavi 10. februara po crkvenom, a 23. februara po gregorijanskom kalendaru.

Ime ovog sveca grčkog je porekla i znači radosna svetlost. On je bio episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku, a veruje se da je u 113. godini postradao zbog Hrista.

Živeo je u vreme rimskog cara Septimija Severa, koji je vodio veliku hajku na hrišćane.

Ovaj svetac se nije krio od onih koji su ga proganjali, nego je slobodno i javno provovedao hrišćansku veroispovest.

Kada su ga vojnici uhvatili, odrali su mu kožu s leđa, a on im je odgovorio:

- Hvala vam braćo, jer ste ostrugavši moje telo, obnovili moj duh za novi, večni život.

Tada je vojvoda Lukije sam uzeo sprave za mučenje i krenuo da snažno da struže Haralampijevo telo. U tom trenutku vojvodi se obe ruke otkinuše do lakata, kao da su mačem bile odsečene, i prilepile su se za mučenikovo telo. Lukije je pao na zemlju bez ruku i govorio za ovog sveca da je čarobnjak.

Njegov pomoćnik i upravitelj Lukijan je prišao da mu pomogne i pljunuo u lice mučeniku, i u tom trenutku se Lukijanova glava okrenula nazad i lice mu se našlo sa leđne strane.

Vojvoda Lukije videvši ova čuda, okrenu se svetitelju i zamoli ga za oproštaj, i reče da će mu pomoći i poverovati u njegovog boga, ako mu ruke budu vraćene na mesto.

To se upravo i dogodilo i Lukije i Lukijan poverovaše u Hrista. Posle ovoga obavestili su cara o ovim događajima, međutim car nije želeo da veruje u ova čuda, i naredio je da ga ponovo uhvate.

Vojnici su ga opet uhvatili i izveli na gubilište. Tada je sveti Haralampije podigao ruke ka nebu, i pomolio se za sve ljude, i preminuo, pre nego što je dželat spustio mač na njegovu glavu.

Učinio je mnogobrojna čudesa, a između ostalog i careva kćer Galina je napustila mnogobožačku religiju svog oca, i postala hrišćanka. Ona je uzela njegovo telo, i sahranila ga.

Srbi veruju da je ovaj svetac imao velike isceliteljske moći, pa je najveći broj običaja u vezi sa zdravljem i izlečenjem poput onog da majke u nekim delovima Srbije na ovaj dan obavezno vode svoju decu u crkvu.

Valja se, kažu, i da bolesni na ovaj dan odu svom lekaru. Za ime ovog sveca vezano je još jedno lepo verovanje da će dete kom na ovaj dan ispadne prvi ili nikne novi zub celog života biti srećno kao i da će nad njim bdeti upravo Sveti Haralampije.