Manipulacija ljudskim skeletnim ostacima je poznata još od davnina. Drevni ljudi su od ljudskih kostiju pravili alate ili su pretvarali lobanje u čaše za ispijanje pića. Jedan takav primer potiče iz pećine sa Iberijskog poluostrva.
Sahranjivanje u pećinama i manipulacija ljudskim skeletnim ostacima praktikuje se u svim kulturama od Amerike do Azije. U jednoj pećini nakon sahranjivanja pokojnika, drevni ljudi bi se vraćali kako bi mogli da modifikuju posmrtne ostatke i naprave predmete koji su njima neophodni.
Prema novoj studiji, objavljenoj u časopisu PLOS One, od ljudskih kostiju, u ovom slučaju od lobanje izrađivane su čaše za piće, piše portal Sve o arheologiji.
Istraživanja su sprovedena u pećini Cueva de los Mamoles u južnoj Španiji gde su otkriveni ostaci najmanje 12 ljudi. Pokojnici su bili sahranjeni između 5. i 2. veka pre nove ere.
Arheolozi su otkrili da su i kosti gornjih ili donjih ekstremiteta modifikovane i čak korišćene kao oruđe.
Tragovi na kostima umrlih (sveži prelomi, modifikacija kanala koštane srži i tragovi struganja) ukazuju da su ljudi namerno sve to odradili kako bi pretvorili ljudske kosti u predmete.
“Ove prakse su dobro ilustrovane pronalaskom jedne lobanjske čaše i dve dugačke kosti koje su korišćene kao oruđe“, piše u radu.
Na čaši od ljudske lobanje uočene su plitke ogrebotine nastale nakon smrti pokojnika. Drevni ljudi su pokušali da očiste kost od zaostalih mekih tkiva, uklonivši i koštanu srž.
Iako je prva pomisao bila da se radi o kanibalizmu, istraživači su objasnili da su tragovi posekotina u skladu sa pokušajima uklanjanja mekog tkiva, a ne klanju.
Međutim, uklanjanje koštane srži, koja je hranljiva, ne isključuje i njeno konzumiranje.
Zašto su ovo radili? To je pitanje na koje istraživači nemaju odgovor u potpunosti. Oni veruju da je ova vrsta „komunikacije“ sa mrtvima pokazivala poštovanje prema precima.
Autor:
