Vaskršnji post ili Časni post ove godine počinje u ponedeljak 3. marta. Sastoji se od sedam strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju.
Naime, post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. Tako je u dane posta obavezno uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane - duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.
Vreme posta je i vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.
- Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro - objasnio je jednom prilikom patrijarh Pavle.
Vaskršnji post sastoji se od sedam strogih nedelja, a svaka sa sobom nosi posebna pravila koja treba da se ispoštuju.
Prva nedelja - Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedelja - Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Treća nedelja - Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja duha.
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Četvrta nedelja - Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja - Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vremena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja - Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja - Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Vaskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Autor: Marija Radić
