Od kada je olupina Titanika otkrivena 1985. godine, jedno pitanje i dalje budi radoznalost zašto tamo nema ljudskih ostataka?
Na dubini od skoro četiri kilometra, gde se brod nalazi, uslovi su takvi da telo jednostavno ne može da opstane.
Ogroman pritisak sabija i razgrađuje sve što dospe u to okruženje, dok hladnoća usporava raspadanje, ali ga ne zaustavlja. Morski organizmi poput rakova, crva i bakterija polako uklanjaju sve organske tragove, a mikrobi razgrađuju čak i kosti.
Vremenom, ostaci se doslovno stope s okolnom sredinom. Pritom, metalni delovi broda zarastaju u porozne naslage rđe, poznate kao rustikuli, koje dodatno "gutaju" sve u blizini pa čak i ono što bi nekada bile kosti. Bez svetla i kiseonika, ceo proces se odvija nevidljivo, ali neumoljivo.
Zbog svega toga, olupina Titanika danas predstavlja svojevrsno podvodno groblje bez tragova tela tihi podssetnik na tragediju, ali i na moć prirode da kroz vreme izbriše gotovo svaki fizički dokaz.
Autor: Iva Besarabić
