Orah je u mnogim domaćinstvima bio drvo koje se sadilo za naredne generacije. Pod njegovom krošnjom pravio se predah od letnje vrućine, a plodovi su se čuvali za slavske kolače, baklave i zimske poslastice.
Ipak, uz ovo cenjeno drvo oduvek su išla i različita upozorenja - od toga da ga ne treba saditi uz kuću do verovanja da njegov hlad nije dobro mesto za odmor.
Stare priče zadržale su se do danas, često pomešane sa savetima za uređenje bašte. Orah, međutim, ne zahteva strah, već pažljivo odabrano mesto. Njegova krošnja, koren i lišće zaslužuju da se o njima razmisli dok je sadnica još mala, a ne tek kada grane stignu do prozora.
Mala sadnica, veliko drvo
Najčešća greška nastaje kada se mesto bira prema veličini tek kupljene sadnice. Orah s godinama izraste u veliko stablo, sa širokom krošnjom koja zauzima znatan deo dvorišta. Ono što je u početku sunčan kutak pored kuće kasnije može postati prostor u dubokoj senci.
Zato ga ne treba saditi tik uz zidove, terasu ili popločanu stazu. Osim grana koje mogu zakloniti svetlost, korenje u blizini površine može napraviti problem sa popločanjem. To ne znači da svaki orah ugrožava temelje, ali znači da ovom drvetu treba ostaviti dovoljno prostora da raste.
Zašto ispod njega bašta često slabije napreduje
Ko je pokušao da napravi raskošnu cvetnu leju ispod starog oraha zna da rezultat ne mora da bude onakav kakav je zamišljao. Gusta krošnja propušta manje svetlosti, dok koren koristi vodu i hranljive materije iz zemljišta. Biljke koje vole sunce zbog toga teško nalaze dobre uslove za razvoj.
Foto: Pixabay.com
Orah sadrži i juglon, jedinjenje koje se povezuje sa otežanim rastom pojedinih biljaka, naročito kada je reč o crnom orahu. Ipak, nije tačno da ispod svakog oraha može da raste samo bršljan. Mnogo zavisi od vrste drveta, zemljišta i biljaka koje mu pravite društvo.
Lišće ne mora odmah u smeće
U jesen se ispod oraha brzo napravi debeo pokrivač od lišća za koji su naši stari rekli da mora da se pokupi. Dobro je ukloniti ga sa staza i negovanog travnjaka, ali ga ne treba unapred proglasiti beskorisnim. Orahovo lišće može da se kompostira, uz dovoljno vremena da se dobro razgradi.
Razlika je upravo u tome: sveže opalo lišće nije isto što i zreo kompost. Umesto da ga odmah raspoređujete oko osetljivih biljaka, ostavite ga da prođe kroz proces razgradnje. Tako i jesenje čišćenje dvorišta može doneti nešto korisno za narednu sezonu.
A šta je sa pričom da ne treba spavati u njegovom hladu?
Upozorenje da se ispod oraha ne sme zaspati mnogi su čuli još od svojih baka i deka. Ipak, priča da se pod krošnjom skuplja ugljen-dioksid od kojeg čovek može da se uguši nema pouzdano uporište. Njegov hlad ne treba izbegavati zbog tog verovanja.
Mnogo je korisnije posmatrati samo stablo: da li ima suvih grana, koliko je prostora oko njega i da li mu mesto odgovara. Orah voli sunce i plodno zemljište koje propušta višak vode, a prolećni mrazevi mogu oštetiti mlade listove i cvetove. Kada mu se od početka ostave dobri uslovi i dovoljno prostora, može godinama da bude jedan od najvrednijih delova dvorišta.
Autor: Marija Radić
