Rođaci stradalih i povređenih se raspitivali za najmilije.
Otac Alekse Dimitrijevića satima je u petak trčao hodnicima niškog Kliničkog centra pokušavajući da dozna kako mu je dete, koje je u petak ujutro autobusom, u koji je udario voz, krenuo u školu. Ime deteta nije bilo ni na spisku nastradalih, niti povređenih, pa je nesrećni čovek više od tri sata očajnički pokušavao da dozna šta je sa njegovim sinom.
- Na kraju sam saznao da mi je dete poginulo - jedva čujno izustio je nesrećni čovek kroz suze.
U neverici su i Aleksini drugari, koji kažu da će ga pamtiti kao izuzetnog druga.
- Aleksa je bio drug za primer. Zajedno smo išli u Građevinsku školu. Ima starijeg brata. Na portalima smo videli šta se desilo i odmah smo došli u bolnicu. Nažalost, naš drug je jedan od nastradalih - rekli su nam drugari nastradalog dečaka, koji su u šoku i neverici ostali da sačekaju vesti od lekara o ostalim povređenima iz njihovog sela Čokota i susednog Donjeg Međurova, kojih, kako kažu, ima sedmoro.
I Biljana Milićević, profesor i razredni starešina u Građevinskoj školi u Nišu, odmah je posle nesreće došla u Klinički centar. Jer, njeni učenici bili su u autobusu "Nišekspresa", koji se sudario sa putničkim vozom. Sa koleginicom i direktorom došla je da bi se raspitala o stanju svojih đaka. I doživela šok.
Na spiskovima povređenih razredna je našla imena njena četiri učenika. Ali Aleksi dugo nisu uspeli da uđu u trag. Svi su ih uveravali: nije na spisku, ma dobro je, tu je negde...
Foto: Tanjug
- Niko ne zna šta se desilo sa Aleksom, evo već satima ga tražimo. Možda je rešio da danas ne pobegne sa časova - propitivala se sama sa sobom zabrinuta razredna.
Nažalost, posle nekoliko sati i Biljana je saznala najgore: Aleksa je nastradao na mestu nesreće.
Nekoliko metara dalje, muškarac u crnoj jakni je telefonirao u hodniku bolnice. Prišao mu je sin, tinejdžer, lica izgrebanog u stravičnom udesu u kojem je lakše povređen.
- Vaša supruga je preminula? - nesmotreno je bilo novinarsko pitanje.
Dečak se sledio, jer je shvatio da mu je majka Nataša Janković, sa kojom je bio zajedno u autobusu, preminula. Počeo je da plače.
- Hteo sam da ti kažem, ali sam prvo morao da vidim da si dobro. Smiri se, molim te, moraš biti jak, zbog sebe, nje i mene - grlio je i tešio svog sina nesrećni čovek.
U trenu je sve utihnulo. Muškarac i njegov sin stajali su zagrljeni. Plakali su. Plakali su s njima i mnogi koji su se tu zatekli.
