Otac šestogodišnje Jane tek pre nekoliko meseci otkrio joj je da je Jelena zverski ubijena i da je za to odgovoran zlikovac koji ju je 2. aprila susreo na nasipu.
U domu porodice Marjanović proslavlja se Vaskrs, a kako kaže mala Jana, za nju i njenu majku to je oduvek bio najradosniji praznik.
- Najviše sam volela da farbamo jaja. Tužna sam što moja majka više nije sa nama, ali je nikada neću zaboraviti – kaže mala Jana Marjanović (6) čija je majka Jelena ubijena prošle godine 2. aprila u Borči.
Suprug ubijene pevačice Zoran Marjanović kaže za beogradske medije da vasrkšnje praznike sa Janom proslavlja u porodičnom domu u Borči.
– Moja Jeca je bila prava domaćica. Na Veliki petak je ranom zorom išla u nabavku. Zatim su ona i Jana farbale jaja i za to vreme su pevale. Radost i sreća su ispunjavale naš dom. Nakon porodičnog ručka i tucanja jajima, odlazili bismo kod pokojne tašte Zorice, a zatim u parkić gde se Jana igrala sa drugarima. Nažalost, ta idila je prekinuta, pa sada moja ćerka i ja živimo od sećanja – kaže Zoran i dodaje da je prestao da se raduje praznicima:
Foto: Printscreen Facebook
– Moje srce je obojeno u crno onog trenutka kada sam saznao je moja Jeca zverski ubijena. Za mene nijedan praznik više ne može da bude lep i radostan. U mom životu je to dan kao svaki drugi – tmuran i siv. Jedina svetla tačka mi je ćerka, zbog koje se trudim da budem nasmejan. Jana se kao i svako dete raduje Vaskrsu i ja želim da da joj praznik učinim radosnim.
S tim u vezi Zoran je ceo dan proveo sa Janom u prirodi.
– Tata mi je kupio punu korpu zeka, a venčić od prirodnog cveća mi se mnogo sviđa. Imam dovoljno jaja da pobedim tatu, baku, deku, brata Uroša i strica Miloša. Mnogo sam tužna što mama nije s nama, ali znam da me ona gleda i čuva s neba. Nas dve smo se najviše radovale Vaskrsu. Sećam se kako smo farbale jaja, trčale u parku, kako me je ljuljala na ljuljašci i kako mi je pevala pesmice – navodi Jana.
