Važio je za opakog momka devedesetih, a ovako je govorio u 'Vidimo se u čitulji'

U dokumentarnom filmu “Vidimo se u čitulji” prikazan je kao tridesetogodišnjak koji je bez dlake na jeziku govorio o svojoj burnoj kriminalnoj prošlosti, ali i kao jedan od retkih kontroverznih biznismena sa ovog podneblja koji se upustio u poslove sa ukrajinskom mafijom.

U filmu je na sledeći način opisao svoj odnos sa Ukrajincima:

"Jedan deo Sočija, Adler, drže Jermeni, drugi deo drže Gruzini, i svi su kao braća. Sve što kažu učine, i više nego što kažu, veruj mi. Meni se dešava, recimo, kada sam u nekom hotelu, da me oni svako jutro zovu. Recimo, taj Griša, taj vođa te mafije tamo, to je čovek od nekih svojih 50 godina. Zovne me svako jutro i kaže: 'Željko, dođi, sredio sam ti sastanak sa načelnikom aerodroma.' Ja dođem tamo, on je sve pripremio, ne moram tri reči da kažem, veruj mi, sve je završeno."

O organizovanom kriminalu, koji devedesetih godina u formi koju danas poznajemo nije postojao, Rutović je imao da kaže sledeće:

"Kod njih je sve potpuno drugačije. Tamo, od onoga klošara na ulici do gradonačelnika tog grada, do predsednika opštine, šta ja znam, do najjačih ljudi, i do načelnika policije, svakom se zna njegov deo zarade i svi rade u jednom sklopu, zajedno."

Željko Rutović, koji je (pored Kristijana Golubovića) jedini ostao živ od aktera poznatog dokumentarnog filma “Vidimo se u čitulji”.

Autor: Dalibor Stankov