- Moj bata! Moja dika, moja hrabrost, moje sve! - priča brat mladića iz Srbije koji je stradao u Teksasu.
- Iako više nije pored mene, zauvek će živeti u mome srcu, mojoj duši, mojoj glavi - sa knedlom u grlu govori Nenad Spasić (26) iz Beograda, o svom bratu Nemanji Spasiću (30), tragično nastradalom u saobraćajnoj nesreći u Americi, 22. maja, gde je otišao da promeni život sebi i svojoj porodici.
Mislio je nabolje. Život je izgubio na radnom mestu, posle saobraćajne nesreće kada je u kamion koji je vozio, udarila cisterna.
- Još odmalena pričao je kako nema razloga da brinem i kako će moj bata da me čuva. Tako je i bilo sve do nesreće kada sam izgubio nadu, svoju sigurnost, svoju zvezdu danicu. Od kada ne vidim izlaz iz tog mračnog tunela - nastavlja bolnu ispovest Nenad.
Uprkos bolnim trenucima koji su pogodili ovu porodicu, majku Slađanu, oca Slavoljuba, brata i sve druge koji su ovog veselog i dobrog mladog čoveka voleli, Nenad je prikupio snage i ispričao šta mu je na duši.
- Kada bi me neko pitao ko je Bog, ja bih odgovorio "moj brat, jer on može sve". Kada mi je bilo najteže, kada nisam znao gde ću, ni šta sutra dan donosi, zvao sam njega. Uvek je imao lepu reč, i da me uputi, da me nauči. Bio je veliki čovek, pomagao je svima. Mnogi su čekali i da se žene, da im on bude kum, samo da se vrati kući! Jedino je on, od cele familije, završio državni fakultet i postao akademski građanin! Ne samo što sam se ja hvalio time već i cela familija! Ako smo na nekoga bili ponosni onda je to bio moj brat!
Imali težak život
Nenad kaže da njegova porodica nije bila imućna i da je u istoj sobi spavalo njih četvoro. - Bilo nas je malo sramota, ali sada shvatam da je to najlepše što smo u detinjstvu mogli da poželimo. Daleko od toga da nismo imali ništa. Za razliku od mnogih porodica, ma koliko obaveza imali, uvek smo zajedno ručali i pričali o našim planovima...
Nije voleo tuđinu, ali je otišao da obezbedi porodicu
Nije voleo inostranstvo. Bio je, kaže Nenad, veliki Srbin i radovao se odlascima u Crkvu Svetog Marka, naročito.
- Ali, otvorila mu se prilika da uspe u životu i krenuo je ka tome. Svestan da je to daleko od njegove porodice i njegovih najbližih, to ga nije sprečavalo jer je samo o nama i mislio. Nije mu novac bio bitan koliko naša sigurnost. Sve je činio za nas. Nismo smatrali da je novac sreća. Nije želeo milione, samo da imamo sve što nam je potrebno... - priča Nenad kroz suze.
U Ameriku je otišao tek nekoliko dana pošto je diplomirao na FON-u u Beogradu, a posle četiri godine, više od svega radovao se planiranom suretu sa voljenom porodicom.
- Ne pamtim da je plakao, osim jednom kada me je pozvao iz Amerike. Pola sata su nam bez reči tekle suze. Samo mi je rekao kako mu bolno nedostajemo i kako jedva čeka da dođe kući i zagrli nas. Ne kažu ljudi bez razloga da Bog uzima najbolje. Bato, molim te, čuvaj nas kao i do sada - kaže Nenad.
Nemanja će biti sahranjen u četvrtak u 11 časova na beogradskom groblju Orlovača. Dopremanje tela bio je preveliki trošak za porodicu, pa su brojni Nemanjini prijatelji, uglavnom naši ljudi koji žive u Americi, prikupili novac. Nemanjini najmiliji su im neizmerno zahvalni na tome.
