Stefan Krstić (38) i Slaviša Antić (47), iskusni ribolovci, ispraćeni su na večni počinak ove nedelje, nakon što su ronioci Žandarmerije, u nedelju 21. februara na jezeru Barje kod Leskovca, na dubini od oko 35 metara pronašli njihova tela. Voda jezera je, nakon gotovo tri dana bezuspešne potrage, konačno "progovorila", ali tek onda kada više nije imala šta da vrati.
Na obali jezera Barje danas nema ničega što bi prolazniku ukazalo na to da je na tom mestu prethodnih dana trajala drama i nada dve porodice da će se njihovi najmiliji sigurno vratiti svojim domovima. Nema traka, nema gužve, nema buke, samo vetar koji povremeno pređe preko površine i razbije ogledalo vode, a onda se sve ponovo smiri.
Ljudi iz ovog kraja o nesreći koja ih je zadesila govore tiho, odmahujući glavom nad tužnom sudbinom dvojice muškaraca.
- Ko će ga znati… mrtva usta ne govore. Da l' je vetar, da l' su talasi, da l' je riba... To su samo oni znali - kaže za Telegraf.rs jedan meštanin sela Barje.
Put do jezera koje čuva tajnu
Do samih delova obale jezera Barje ne dolazi se lako, automobilom gotovo nikako, jedino peške ili traktorom, uz dosta opreza i strpljenja. Postoje uski putići koje su ribari utabali stopalima, staze koje se jedva naziru između šiblja i mladog rastinja. Neki od tih prolaza danas su zatvoreni, jer su stabla tokom zime popustila pod snegom i ostala da leže preprečena preko nekadašnjih prilaza.
Foto: Ustupljene fotografije
Strmina prema jezeru nije blaga, tlo je natopljeno podzemnim vodama, a blato je teško i lepljivo, hvata se za obuću i ne pušta lako. Svaki korak mora da se meri. Na pojedinim mestima, dok silaziš ka vodi, imaš osećaj da te zemlja zadržava, kao da te upozorava da se okreneš i vratiš odakle si došao.
Foto: Ustupljene fotografije
Kada se konačno stigne do same obale, voda izgleda mirno, kao da se ništa nije dogodilo pre samo nedelju dana. Površina ne otkriva dubinu, a dubina na jezeru Barje ume da bude nagla i ozbiljna. U pojedinim zonama, kažu poznavaoci, dno se spušta gotovo odjednom, jer jezero nije prirodno formirano, već je nastalo pregrađivanjem rečne doline. Ispod vode su ostale stare linije rečnog korita, potopljeno drveće, neravnine i prepreke koje se ne vide sa površine.
Četiri života odnela voda
Jezero Barje je akumulacija iz koje se Leskovac snabdeva pijaćom vodom, ali je istovremeno i mesto okupljanja, ribolova i vikendica. Leti, sa druge strane od mesta gde se dogodila ova nesreća, postoji i kupalište. Deca skaču u vodu, porodice donose stolice i suncobrane, a jezero deluje pitomo.
Međutim, stariji meštani pamte i drugačije priče, one koje su se delimično i zaboravile, ali i one na koje samo tužno uzdahuju i šturo odgovaraju.
Foto: Ustupljene fotografije
Pre nekoliko meseci, kako kažu, jedna žena se utopila, ali, prema njihovim rečima, sumnja se da je to namerno učinila, kao i da je prethodno govorila o tome šta planira da uradi.
Kroz priču sa meštanima, navodno je isplivalo telo muškarca, ali uz obaveznu napomenu da niko ne želi da ga držite za reč jer je taj slučaj bio pre više od pet godina.
Takve priče, poluizgovorene i obavijene sumnjom, daju jezeru sloj koji nije vidljiv na prvi pogled. Jezero Barje ne nosi reputaciju mesta na kome se nesreće dešavaju često, ali svaka koja se dogodi ostavlja trag u kolektivnom pamćenju sela oko njega i upravo zato, kada stradaju ljudi koji su na vodi odrasli, osećaj je drugačiji.
Autor: Jovana Nerić
